Рјечник

sr Састанак   »   ka შეთანხმება

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [ოცდაოთხი]

24 [otsdaotkhi]

შეთანხმება

[shetankhmeba]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? ა---ბუ-ზ- -ო- ---დ---გვ----ა? ა-------- ხ-- ა- დ----------- ა-ტ-ბ-ს-ე ხ-მ ა- დ-გ-გ-ი-ნ-ა- ----------------------------- ავტობუსზე ხომ არ დაგაგვიანდა? 0
avt-o-u-ze--h-m--r da-agvian--? a--------- k--- a- d----------- a-t-o-u-z- k-o- a- d-g-g-i-n-a- ------------------------------- avt'obusze khom ar dagagvianda?
Чекао / Чекала сам те пола сата. მ---ე--ნახე---ი--აა-ი-გე----. მ- შ-- ნ------- ს---- გ------ მ- შ-ნ ნ-ხ-ვ-რ- ს-ა-ი გ-ლ-დ-. ----------------------------- მე შენ ნახევარი საათი გელოდე. 0
m----en -ak--v-ri -a-ti-g---d-. m- s--- n-------- s---- g------ m- s-e- n-k-e-a-i s-a-i g-l-d-. ------------------------------- me shen nakhevari saati gelode.
Немаш мобител код себе? მო---ური---ნ არ გაქვ-? მ------- თ-- ა- გ----- მ-ბ-ლ-რ- თ-ნ ა- გ-ქ-ს- ---------------------- მობილური თან არ გაქვს? 0
mobilu-i-t-n a--ga-v-? m------- t-- a- g----- m-b-l-r- t-n a- g-k-s- ---------------------- mobiluri tan ar gakvs?
Следећи пут буди тачан! გთხოვ --მ--ალ----რ-დ-ი--ია-ო! გ---- მ-------- ა- დ--------- გ-ხ-ვ მ-მ-ვ-ლ-ი ა- დ-ი-ვ-ა-ო- ----------------------------- გთხოვ მომავალში არ დაიგვიანო! 0
gt--ov -om--a-shi-ar --i------! g----- m--------- a- d--------- g-k-o- m-m-v-l-h- a- d-i-v-a-o- ------------------------------- gtkhov momavalshi ar daigviano!
Следећи пут узми такси! შ--დეგ-- --ქს---წამ--ი! შ------- ტ----- წ------ შ-მ-ე-შ- ტ-ქ-ი- წ-მ-დ-! ----------------------- შემდეგში ტაქსით წამოდი! 0
sh-md---h- -'-k-i---s'--o--! s--------- t------ t-------- s-e-d-g-h- t-a-s-t t-'-m-d-! ---------------------------- shemdegshi t'aksit ts'amodi!
Следећи пут понеси кишобран! შ-მდეგ-ი--ო----წ-----ე! შ------- ქ---- წ------- შ-მ-ე-შ- ქ-ლ-ა წ-მ-ი-ე- ----------------------- შემდეგში ქოლგა წამოიღე! 0
sh-md----- k---a-t--a-o--h-! s--------- k---- t---------- s-e-d-g-h- k-l-a t-'-m-i-h-! ---------------------------- shemdegshi kolga ts'amoighe!
Сутра имам слободно. ხ-ალ თავ-ს-ფ-ლი-დღე მაქ-ს. ხ--- თ--------- დ-- მ----- ხ-ა- თ-ვ-ს-ფ-ლ- დ-ე მ-ქ-ს- -------------------------- ხვალ თავისუფალი დღე მაქვს. 0
k-v-- t--------i --h---a-v-. k---- t--------- d--- m----- k-v-l t-v-s-p-l- d-h- m-k-s- ---------------------------- khval tavisupali dghe makvs.
Хоћемо ли се сутра састати? ხვ-ლ-ხო- -რ-შევხ-დეთ? ხ--- ხ-- ა- შ-------- ხ-ა- ხ-მ ა- შ-ვ-ვ-ე-? --------------------- ხვალ ხომ არ შევხვდეთ? 0
khval k-om-a-------h--e-? k---- k--- a- s---------- k-v-l k-o- a- s-e-k-v-e-? ------------------------- khval khom ar shevkhvdet?
Жао ми је, сутра не могу. ვწუხვა---ხ--ლ არ შ-მი-ლ--. ვ------- ხ--- ა- შ-------- ვ-უ-ვ-რ- ხ-ა- ა- შ-მ-ძ-ი-. -------------------------- ვწუხვარ, ხვალ არ შემიძლია. 0
v-s-uk----- ---a---- -he-i-zli-. v---------- k---- a- s---------- v-s-u-h-a-, k-v-l a- s-e-i-z-i-. -------------------------------- vts'ukhvar, khval ar shemidzlia.
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? ამ შაბ-თ--ვ---ს--კვე-დ---გ-მ- რ-მ-? ა- შ----------- უ--- დ------- რ---- ა- შ-ბ-თ-კ-ი-ა- უ-ვ- დ-გ-გ-მ- რ-მ-? ----------------------------------- ამ შაბათ-კვირას უკვე დაგეგემე რამე? 0
a- --a-at-k--i--s---'ve-dagege----a-e? a- s------------- u---- d------- r---- a- s-a-a---'-i-a- u-'-e d-g-g-m- r-m-? -------------------------------------- am shabat-k'viras uk've dagegeme rame?
Или већ имаш договорен састанак? უკვე---თა-ხმებ-ლი ხარ? უ--- შ----------- ხ--- უ-ვ- შ-თ-ნ-მ-ბ-ლ- ხ-რ- ---------------------- უკვე შეთანხმებული ხარ? 0
u-'-e---etankh--bul----a-? u---- s------------- k---- u-'-e s-e-a-k-m-b-l- k-a-? -------------------------- uk've shetankhmebuli khar?
Предлажем да се нађемо за викенд. მე -თ-ვაზობ,------ა----კვირას-შევ-----. მ- გ-------- რ-- შ----------- შ-------- მ- გ-ა-ა-ო-, რ-მ შ-ბ-თ-კ-ი-ა- შ-ვ-ვ-ე-. --------------------------------------- მე გთავაზობ, რომ შაბათ-კვირას შევხვდეთ. 0
me -tavaz------m --ab----'v-ra- -he--h-de-. m- g-------- r-- s------------- s---------- m- g-a-a-o-, r-m s-a-a---'-i-a- s-e-k-v-e-. ------------------------------------------- me gtavazob, rom shabat-k'viras shevkhvdet.
Хоћемо ли на пикник? პიკნ--ი-----ა- -ო-----თ? პ------ ხ-- ა- მ-------- პ-კ-ი-ი ხ-მ ა- მ-ვ-წ-ო-? ------------------------ პიკნიკი ხომ არ მოვაწყოთ? 0
p---'-i-'- -hom -r m-v-ts'q-t? p--------- k--- a- m---------- p-i-'-i-'- k-o- a- m-v-t-'-o-? ------------------------------ p'ik'nik'i khom ar movats'qot?
Хоћемо ли се одвести до плаже? ს--ა-ი-ოზე ხ-- არ ----დ-თ? ს--------- ხ-- ა- წ------- ს-ნ-პ-რ-ზ- ხ-მ ა- წ-ვ-დ-თ- -------------------------- სანაპიროზე ხომ არ წავიდეთ? 0
s-n-p-i-o-e k-om--------videt? s---------- k--- a- t--------- s-n-p-i-o-e k-o- a- t-'-v-d-t- ------------------------------ sanap'iroze khom ar ts'avidet?
Хоћемо ли ићи у планине? მთ-ში-ხ-- არ --ვი-ე-? მ---- ხ-- ა- წ------- მ-ა-ი ხ-მ ა- წ-ვ-დ-თ- --------------------- მთაში ხომ არ წავიდეთ? 0
mt---i --om ---t-'av----? m----- k--- a- t--------- m-a-h- k-o- a- t-'-v-d-t- ------------------------- mtashi khom ar ts'avidet?
Доћи ћу по тебе у канцеларију. ო-ი--ი------ი-ლ-. ო----- გ--------- ო-ი-შ- გ-მ-გ-ვ-ი- ----------------- ოფისში გამოგივლი. 0
op---hi-g----i---. o------ g--------- o-i-s-i g-m-g-v-i- ------------------ opisshi gamogivli.
Доћи ћу по тебе кући. ს-ხლშ- გ-მო-ი-ლ-. ს----- გ--------- ს-ხ-შ- გ-მ-გ-ვ-ი- ----------------- სახლში გამოგივლი. 0
s--h-s-i ga---i---. s------- g--------- s-k-l-h- g-m-g-v-i- ------------------- sakhlshi gamogivli.
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. ა---ბ--ი----ჩერ-ბ--- -ამ-გ-ვლი. ა-------- გ--------- გ--------- ა-ტ-ბ-ს-ს გ-ჩ-რ-ბ-ზ- გ-მ-გ-ვ-ი- ------------------------------- ავტობუსის გაჩერებაზე გამოგივლი. 0
avt---u--- --che---a-e-gamo-ivli. a--------- g---------- g--------- a-t-o-u-i- g-c-e-e-a-e g-m-g-v-i- --------------------------------- avt'obusis gacherebaze gamogivli.

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.