Рјечник

sr У граду   »   mk Во градот

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [дваесет и пет]

25 [dvayesyet i pyet]

Во градот

[Vo guradot]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   
српски македонски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Би с---- / с----- к-- ж----------- с------. Би сакал / сакала кон железничката станица. 0
Bi s---- / s----- k-- ʐ-------------- s-------.Bi sakal / sakala kon ʐyelyeznichkata stanitza.
Хтео / хтела бих до аеродрома. Би с---- / с----- к-- а---------. Би сакал / сакала кон аеродромот. 0
Bi s---- / s----- k-- a----------.Bi sakal / sakala kon ayerodromot.
Хтео / хтела бих до центра града. Би с---- / с----- в- ц------- н- г-----. Би сакал / сакала во центарот на градот. 0
Bi s---- / s----- v- t--------- n- g------.Bi sakal / sakala vo tzyentarot na guradot.
Како да идем до железничке станице? Ка-- д- с------ д- ж----------- с------? Како да стигнам до железничката станица? 0
Ka-- d- s------- d- ʐ-------------- s-------?Kako da stigunam do ʐyelyeznichkata stanitza?
Како да идем до аеродрома? Ка-- д- с------ д- а---------? Како да стигнам до аеродромот? 0
Ka-- d- s------- d- a----------?Kako da stigunam do ayerodromot?
Како да идем до центра града? Ка-- д- с------ д- ц------- н- г-----? Како да стигнам до центарот на градот? 0
Ka-- d- s------- d- t--------- n- g------?Kako da stigunam do tzyentarot na guradot?
Требам такси. Ми т---- т----. Ми треба такси. 0
Mi t----- t----.Mi tryeba taksi.
Требам план града. Ми т---- к---- н- г-----. Ми треба карта на градот. 0
Mi t----- k---- n- g------.Mi tryeba karta na guradot.
Требам хотел. Ми т---- х----. Ми треба хотел. 0
Mi t----- k------.Mi tryeba khotyel.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Би с---- / с----- д- и------- е--- а--------. Би сакал / сакала да изнајмам еден автомобил. 0
Bi s---- / s----- d- i------- y----- a--------.Bi sakal / sakala da iznaјmam yedyen avtomobil.
Овде је моја кредитна картица. Ев- ј- м----- к------- к-------. Еве ја мојата кредитна картичка. 0
Ye--- ј- m----- k-------- k--------.Yevye јa moјata kryeditna kartichka.
Овде је моја возачка дозвола. Ев- ј- м----- в------ д------. Еве ја мојата возачка дозвола. 0
Ye--- ј- m----- v------- d------.Yevye јa moјata vozachka dozvola.
Шта се има видети у граду? Шт- и-- д- с- в--- в- г-----? Што има да се види во градот? 0
Sh-- i-- d- s-- v--- v- g------?Shto ima da sye vidi vo guradot?
Идите у стари град. По----- в- с------ д-- н- г-----. Појдете во стариот дел на градот. 0
Po------- v- s------ d--- n- g------.Poјdyetye vo stariot dyel na guradot.
Направите обилазак града. На------- е--- г------ о-------. Направете една градска обиколка. 0
Na--------- y---- g------- o-------.Napravyetye yedna guradska obikolka.
Идите до луке. По----- н- п------------. Појдете на пристаништето. 0
Po------- n- p--------------.Poјdyetye na pristanishtyeto.
Направите обилазак лукe. На------- е--- п---------- о-------. Направете една пристанишна обиколка. 0
Na--------- y---- p----------- o-------.Napravyetye yedna pristanishna obikolka.
Које још знаменитости постоје? Ко- д---- з----------- г- и-- о---- т--? Кои други знаменитости ги има освен тоа? 0
Ko- d------ z------------ g-- i-- o----- t--?Koi droogui znamyenitosti gui ima osvyen toa?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли сте знали?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!