Рјечник

sr У граду   »   px Na cidade

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [vinte e cinco]

Na cidade

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (BR) Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Go-taria -- ir à--st-çã----r--v---ia. G------- d- i- à e------ f----------- G-s-a-i- d- i- à e-t-ç-o f-r-o-i-r-a- ------------------------------------- Gostaria de ir à estação ferroviária. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. G--t---a-de i------e-oporto. G------- d- i- a- a--------- G-s-a-i- d- i- a- a-r-p-r-o- ---------------------------- Gostaria de ir ao aeroporto. 0
Хтео / хтела бих до центра града. Gos--ria--e-ir-ao------o. G------- d- i- a- c------ G-s-a-i- d- i- a- c-n-r-. ------------------------- Gostaria de ir ao centro. 0
Како да идем до железничке станице? C-mo-ch-go-à---tação? C--- c---- à e------- C-m- c-e-o à e-t-ç-o- --------------------- Como chego à estação? 0
Како да идем до аеродрома? C--o--hego a-----o-o---? C--- c---- a- a--------- C-m- c-e-o a- a-r-p-r-o- ------------------------ Como chego ao aeroporto? 0
Како да идем до центра града? Co-o che-- a- c-nt--? C--- c---- a- c------ C-m- c-e-o a- c-n-r-? --------------------- Como chego ao centro? 0
Требам такси. E- p-eci-- de -m--áxi. E- p------ d- u- t---- E- p-e-i-o d- u- t-x-. ---------------------- Eu preciso de um táxi. 0
Требам план града. E--pr-cis--d- um--ap-. E- p------ d- u- m---- E- p-e-i-o d- u- m-p-. ---------------------- Eu preciso de um mapa. 0
Требам хотел. Eu pr---so--e u---o-el. E- p------ d- u- h----- E- p-e-i-o d- u- h-t-l- ----------------------- Eu preciso de um hotel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Go--a--a--e------r---------. G------- d- a----- u- c----- G-s-a-i- d- a-u-a- u- c-r-o- ---------------------------- Gostaria de alugar um carro. 0
Овде је моја кредитна картица. A----e-tá o m-u--ar-ã- d--c-édito. A--- e--- o m-- c----- d- c------- A-u- e-t- o m-u c-r-ã- d- c-é-i-o- ---------------------------------- Aqui está o meu cartão de crédito. 0
Овде је моја возачка дозвола. Aqu--es-- a m--ha ---t---a d- --bi-i---ã-. A--- e--- a m---- c------- d- h----------- A-u- e-t- a m-n-a c-r-e-r- d- h-b-l-t-ç-o- ------------------------------------------ Aqui está a minha carteira de habilitação. 0
Шта се има видети у граду? O qu- -á-p----se-v---n---idad-? O q-- h- p--- s- v-- n- c------ O q-e h- p-r- s- v-r n- c-d-d-? ------------------------------- O que há para se ver na cidade? 0
Идите у стари град. Vá ao -en------s--r-co ---c-dade. V- a- c----- h-------- d- c------ V- a- c-n-r- h-s-ó-i-o d- c-d-d-. --------------------------------- Vá ao centro histórico da cidade. 0
Направите обилазак града. Vá -azer-u---a-s--o -el----d-de. V- f---- u- p------ p--- c------ V- f-z-r u- p-s-e-o p-l- c-d-d-. -------------------------------- Vá fazer um passeio pela cidade. 0
Идите до луке. Vá -- por--. V- a- p----- V- a- p-r-o- ------------ Vá ao porto. 0
Направите обилазак лукe. Vá-faze---- -a------p-lo -or--. V- f---- u- p------ p--- p----- V- f-z-r u- p-s-e-o p-l- p-r-o- ------------------------------- Vá fazer um passeio pelo porto. 0
Које још знаменитости постоје? Q---a--------tu---t-ca--h- -a-s? Q-- a------- t--------- h- m---- Q-e a-r-ç-e- t-r-s-i-a- h- m-i-? -------------------------------- Que atrações turísticas há mais? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!