Рјечник

sr У граду   »   lt Mieste

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [dvidešimt penki]

Mieste

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. (Aš) -o-i--(v--i-ot-- į -e--ži-k--i---t-tį. (Aš) noriu (važiuoti) į geležinkelio stotį. (-š- n-r-u (-a-i-o-i- į g-l-ž-n-e-i- s-o-į- ------------------------------------------- (Aš) noriu (važiuoti) į geležinkelio stotį. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. (A-)-nor-u---až-----) į-oro u-s--. (Aš) noriu (važiuoti) į oro uostą. (-š- n-r-u (-a-i-o-i- į o-o u-s-ą- ---------------------------------- (Aš) noriu (važiuoti) į oro uostą. 0
Хтео / хтела бих до центра града. (A-----r-u-- m-e--o ce---ą. (Aš) noriu į miesto centrą. (-š- n-r-u į m-e-t- c-n-r-. --------------------------- (Aš) noriu į miesto centrą. 0
Како да идем до железничке станице? Ka-p -an---v---i---g-l---nke-io--to--? Kaip man nuvykti į geležinkelio stotį? K-i- m-n n-v-k-i į g-l-ž-n-e-i- s-o-į- -------------------------------------- Kaip man nuvykti į geležinkelio stotį? 0
Како да идем до аеродрома? K--p --- n----t- - -ro --s--? Kaip man nuvykti į oro uostą? K-i- m-n n-v-k-i į o-o u-s-ą- ----------------------------- Kaip man nuvykti į oro uostą? 0
Како да идем до центра града? Ka-- m-n n-vyk-- - mies-- ce---ą? Kaip man nuvykti į miesto centrą? K-i- m-n n-v-k-i į m-e-t- c-n-r-? --------------------------------- Kaip man nuvykti į miesto centrą? 0
Требам такси. M-- ---k-- tak--. Man reikia taksi. M-n r-i-i- t-k-i- ----------------- Man reikia taksi. 0
Требам план града. Man-r-ik-a ----t- --a--. Man reikia miesto plano. M-n r-i-i- m-e-t- p-a-o- ------------------------ Man reikia miesto plano. 0
Требам хотел. M-n --iki--vieš--či-. Man reikia viešbučio. M-n r-i-i- v-e-b-č-o- --------------------- Man reikia viešbučio. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. (Aš) n--ė--au -š---u---t--a-t-m-bi--. (Aš) norėčiau išsinuomoti automobilį. (-š- n-r-č-a- i-s-n-o-o-i a-t-m-b-l-. ------------------------------------- (Aš) norėčiau išsinuomoti automobilį. 0
Овде је моја кредитна картица. Šta- m--o-kre-i-i-ė ko---lė. Štai mano kreditinė kortelė. Š-a- m-n- k-e-i-i-ė k-r-e-ė- ---------------------------- Štai mano kreditinė kortelė. 0
Овде је моја возачка дозвола. Šta--m-no-v--ruotoj- p-----j-m-------i---. Štai mano vairuotojo pažymėjimas / teisės. Š-a- m-n- v-i-u-t-j- p-ž-m-j-m-s / t-i-ė-. ------------------------------------------ Štai mano vairuotojo pažymėjimas / teisės. 0
Шта се има видети у граду? K--gal--- p--at-ti ---ste? Ką galima pamatyti mieste? K- g-l-m- p-m-t-t- m-e-t-? -------------------------- Ką galima pamatyti mieste? 0
Идите у стари град. Nu--ki-e --s----iest-. Nueikite į senamiestį. N-e-k-t- į s-n-m-e-t-. ---------------------- Nueikite į senamiestį. 0
Направите обилазак града. P-da-y-i-e ---kurs-ją p--mie--ą. Padarykite ekskursiją po miestą. P-d-r-k-t- e-s-u-s-j- p- m-e-t-. -------------------------------- Padarykite ekskursiją po miestą. 0
Идите до луке. Nue--ite---u-s--. Nueikite į uostą. N-e-k-t- į u-s-ą- ----------------- Nueikite į uostą. 0
Направите обилазак лукe. P------i-- -k-----iją-p- uostą. Padarykite ekskursiją po uostą. P-d-r-k-t- e-s-u-s-j- p- u-s-ą- ------------------------------- Padarykite ekskursiją po uostą. 0
Које још знаменитости постоје? Ko-i- --ymyb----a--yra b----? Kokių įžymybių dar yra be to? K-k-ų į-y-y-i- d-r y-a b- t-? ----------------------------- Kokių įžymybių dar yra be to? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!