Рјечник

sr У граду   »   da I byen

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [femogtyve]

I byen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. J-g-s-al --l-s-atio-en. J-- s--- t-- s--------- J-g s-a- t-l s-a-i-n-n- ----------------------- Jeg skal til stationen. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Je- ---l-ti- -u-th-----. J-- s--- t-- l---------- J-g s-a- t-l l-f-h-v-e-. ------------------------ Jeg skal til lufthavnen. 0
Хтео / хтела бих до центра града. J-g ---- --l--en--um. J-- s--- t-- c------- J-g s-a- t-l c-n-r-m- --------------------- Jeg skal til centrum. 0
Како да идем до железничке станице? Hvo-dan--omm-r-jeg-t-l st--ion-n? H------ k----- j-- t-- s--------- H-o-d-n k-m-e- j-g t-l s-a-i-n-n- --------------------------------- Hvordan kommer jeg til stationen? 0
Како да идем до аеродрома? Hv--d-- --m----j---ti--luf-h-vn-n? H------ k----- j-- t-- l---------- H-o-d-n k-m-e- j-g t-l l-f-h-v-e-? ---------------------------------- Hvordan kommer jeg til lufthavnen? 0
Како да идем до центра града? H--r-an--om--r -e- t-l -ent---? H------ k----- j-- t-- c------- H-o-d-n k-m-e- j-g t-l c-n-r-m- ------------------------------- Hvordan kommer jeg til centrum? 0
Требам такси. J-g-h---b--- for -- t---. J-- h-- b--- f-- e- t---- J-g h-r b-u- f-r e- t-x-. ------------------------- Jeg har brug for en taxa. 0
Требам план града. Jeg-h-r----g f---e--ko-t --er-by-n. J-- h-- b--- f-- e- k--- o--- b---- J-g h-r b-u- f-r e- k-r- o-e- b-e-. ----------------------------------- Jeg har brug for et kort over byen. 0
Требам хотел. J-- h---b--- f---e----t-l. J-- h-- b--- f-- e- h----- J-g h-r b-u- f-r e- h-t-l- -------------------------- Jeg har brug for et hotel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. J-- -il g-r----e-- e--bi-. J-- v-- g---- l--- e- b--- J-g v-l g-r-e l-j- e- b-l- -------------------------- Jeg vil gerne leje en bil. 0
Овде је моја кредитна картица. Her-er mit -r--i--o-t. H-- e- m-- k---------- H-r e- m-t k-e-i-k-r-. ---------------------- Her er mit kreditkort. 0
Овде је моја возачка дозвола. H-r e- mi- -ør-k---. H-- e- m-- k-------- H-r e- m-t k-r-k-r-. -------------------- Her er mit kørekort. 0
Шта се има видети у граду? H-----k-l --n se-i---e-? H--- s--- m-- s- i b---- H-a- s-a- m-n s- i b-e-? ------------------------ Hvad skal man se i byen? 0
Идите у стари град. Gå -e--t-l --- --mle -y-e-. G- h-- t-- d-- g---- b----- G- h-n t-l d-n g-m-e b-d-l- --------------------------- Gå hen til den gamle bydel. 0
Направите обилазак града. T-- -å r-n-t-r - by-n. T-- p- r------ i b---- T-g p- r-n-t-r i b-e-. ---------------------- Tag på rundtur i byen. 0
Идите до луке. G--n----i- ha--e-. G- n-- t-- h------ G- n-d t-l h-v-e-. ------------------ Gå ned til havnen. 0
Направите обилазак лукe. Ta--p--havnerun-f-rt. T-- p- h------------- T-g p- h-v-e-u-d-a-t- --------------------- Tag på havnerundfart. 0
Које још знаменитости постоје? Hvilke -----digheder -- der--ller-? H----- s------------ e- d-- e------ H-i-k- s-v-r-i-h-d-r e- d-r e-l-r-? ----------------------------------- Hvilke seværdigheder er der ellers? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!