Рјечник

sr У граду   »   fi Kaupungissa

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [kaksikymmentäviisi]

Kaupungissa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. T--d-- --u--t---se-a-l-. Tahdon rautatieasemalle. T-h-o- r-u-a-i-a-e-a-l-. ------------------------ Tahdon rautatieasemalle. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Tahdon l----ke-täll-. Tahdon lentokentälle. T-h-o- l-n-o-e-t-l-e- --------------------- Tahdon lentokentälle. 0
Хтео / хтела бих до центра града. Ta---n ----us---n. Tahdon keskustaan. T-h-o- k-s-u-t-a-. ------------------ Tahdon keskustaan. 0
Како да идем до железничке станице? Miten -ääs-n-raut----as-mall-? Miten pääsen rautatieasemalle? M-t-n p-ä-e- r-u-a-i-a-e-a-l-? ------------------------------ Miten pääsen rautatieasemalle? 0
Како да идем до аеродрома? M--en p----n-le--o--n-ä-le? Miten pääsen lentokentälle? M-t-n p-ä-e- l-n-o-e-t-l-e- --------------------------- Miten pääsen lentokentälle? 0
Како да идем до центра града? M--e---ää-en-k-s-u-taa-? Miten pääsen keskustaan? M-t-n p-ä-e- k-s-u-t-a-? ------------------------ Miten pääsen keskustaan? 0
Требам такси. T-rvi---- t---in. Tarvitsen taksin. T-r-i-s-n t-k-i-. ----------------- Tarvitsen taksin. 0
Требам план града. T-r---s-- kau-un-----art-n. Tarvitsen kaupungin kartan. T-r-i-s-n k-u-u-g-n k-r-a-. --------------------------- Tarvitsen kaupungin kartan. 0
Требам хотел. T-----s-- -ot-ll--. Tarvitsen hotellin. T-r-i-s-n h-t-l-i-. ------------------- Tarvitsen hotellin. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Tah-o-s-- -u--rat---u--n. Tahtoisin vuokrata auton. T-h-o-s-n v-o-r-t- a-t-n- ------------------------- Tahtoisin vuokrata auton. 0
Овде је моја кредитна картица. T-ss--on --o---kor-t-ni. Tässä on luottokorttini. T-s-ä o- l-o-t-k-r-t-n-. ------------------------ Tässä on luottokorttini. 0
Овде је моја возачка дозвола. Täs-ä-on aj--ort-i-i. Tässä on ajokorttini. T-s-ä o- a-o-o-t-i-i- --------------------- Tässä on ajokorttini. 0
Шта се има видети у граду? Mi-ä --h--v---s----aup--gi--a -n? Mitä nähtävyyksiä kaupungissa on? M-t- n-h-ä-y-k-i- k-u-u-g-s-a o-? --------------------------------- Mitä nähtävyyksiä kaupungissa on? 0
Идите у стари град. Me--ää v-n----kaup----i-. Menkää vanhaankaupunkiin. M-n-ä- v-n-a-n-a-p-n-i-n- ------------------------- Menkää vanhaankaupunkiin. 0
Направите обилазак града. Teh-ä- -ier-----lu. Tehkää kiertoajelu. T-h-ä- k-e-t-a-e-u- ------------------- Tehkää kiertoajelu. 0
Идите до луке. Me-kää----a--an. Menkää satamaan. M-n-ä- s-t-m-a-. ---------------- Menkää satamaan. 0
Направите обилазак лукe. Te-kää-s-ta----er--s. Tehkää satamakierros. T-h-ä- s-t-m-k-e-r-s- --------------------- Tehkää satamakierros. 0
Које још знаменитости постоје? Mitä-nähtä-y--s-ä--en -i--ks--v-e-- --y-yy? Mitä nähtävyyksiä sen lisäksi vielä löytyy? M-t- n-h-ä-y-k-i- s-n l-s-k-i v-e-ä l-y-y-? ------------------------------------------- Mitä nähtävyyksiä sen lisäksi vielä löytyy? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!