Рјечник

sr У граду   »   fr En ville

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [vingt-cinq]

En ville

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. J- -ou--ai----le- --l---are. J- v------- a---- à l- g---- J- v-u-r-i- a-l-r à l- g-r-. ---------------------------- Je voudrais aller à la gare. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Je vo-drais --l---à ---é-opo--. J- v------- a---- à l---------- J- v-u-r-i- a-l-r à l-a-r-p-r-. ------------------------------- Je voudrais aller à l’aéroport. 0
Хтео / хтела бих до центра града. Je-v-----i--all---da-------entre---lle. J- v------- a---- d--- l- c------------ J- v-u-r-i- a-l-r d-n- l- c-n-r---i-l-. --------------------------------------- Je voudrais aller dans le centre-ville. 0
Како да идем до железничке станице? C-----t -ais----à-la-gare ? C------ v------ à l- g--- ? C-m-e-t v-i---e à l- g-r- ? --------------------------- Comment vais-je à la gare ? 0
Како да идем до аеродрома? Com--nt-va---je ----aé-----t-? C------ v------ à l--------- ? C-m-e-t v-i---e à l-a-r-p-r- ? ------------------------------ Comment vais-je à l’aéroport ? 0
Како да идем до центра града? C-m-e-t -a---je--a-- le-c-n--e---ll--? C------ v------ d--- l- c----------- ? C-m-e-t v-i---e d-n- l- c-n-r---i-l- ? -------------------------------------- Comment vais-je dans le centre-ville ? 0
Требам такси. J’a- be--in--’-n---xi. J--- b----- d--- t---- J-a- b-s-i- d-u- t-x-. ---------------------- J’ai besoin d’un taxi. 0
Требам план града. J--i----oi- -’----lan--- -a v-l--. J--- b----- d--- p--- d- l- v----- J-a- b-s-i- d-u- p-a- d- l- v-l-e- ---------------------------------- J’ai besoin d’un plan de la ville. 0
Требам хотел. J-a--besoi-------hô---. J--- b----- d--- h----- J-a- b-s-i- d-u- h-t-l- ----------------------- J’ai besoin d’un hôtel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. J---oudra-s --ue--un- vo-t-re. J- v------- l---- u-- v------- J- v-u-r-i- l-u-r u-e v-i-u-e- ------------------------------ Je voudrais louer une voiture. 0
Овде је моја кредитна картица. Vo--- -a -a-te de ---dit. V---- m- c---- d- c------ V-i-i m- c-r-e d- c-é-i-. ------------------------- Voici ma carte de crédit. 0
Овде је моја возачка дозвола. V-ici--on -ermis -- c--dui-e. V---- m-- p----- d- c-------- V-i-i m-n p-r-i- d- c-n-u-r-. ----------------------------- Voici mon permis de conduire. 0
Шта се има видети у граду? Qu- f-ut-i- -i--t-- d-n- -a-----e-? Q-- f------ v------ d--- l- v---- ? Q-e f-u---l v-s-t-r d-n- l- v-l-e ? ----------------------------------- Que faut-il visiter dans la ville ? 0
Идите у стари град. Al-e- dan--------ille-v---e. A---- d--- l- v------ v----- A-l-z d-n- l- v-e-l-e v-l-e- ---------------------------- Allez dans la vieille ville. 0
Направите обилазак града. Fai-es---e-visi-----i-é-. F----- u-- v----- g------ F-i-e- u-e v-s-t- g-i-é-. ------------------------- Faites une visite guidée. 0
Идите до луке. Al--- au---rt. A---- a- p---- A-l-z a- p-r-. -------------- Allez au port. 0
Направите обилазак лукe. F--t-- ----ou-----po-t. F----- u- t--- d- p---- F-i-e- u- t-u- d- p-r-. ----------------------- Faites un tour du port. 0
Које још знаменитости постоје? Q---l-s -ut--- at---c-ions to-r-sti-u-s ------i---nc-re-? Q------ a----- a---------- t----------- y------- e----- ? Q-e-l-s a-t-e- a-t-a-t-o-s t-u-i-t-q-e- y-a-t-i- e-c-r- ? --------------------------------------------------------- Quelles autres attractions touristiques y-a-t-il encore ? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!