Рјечник

sr У граду   »   af In die stad

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [vyf en twintig]

In die stad

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Ek -i- na die---a--e--o- ga--. E- w-- n- d-- s----- t-- g---- E- w-l n- d-e s-a-i- t-e g-a-. ------------------------------ Ek wil na die stasie toe gaan. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Ek -i---a---- l-g-awe -----a-n. E- w-- n- d-- l------ t-- g---- E- w-l n- d-e l-g-a-e t-e g-a-. ------------------------------- Ek wil na die lughawe toe gaan. 0
Хтео / хтела бих до центра града. Ek-w-- -- -i- mid-----d --- -aan. E- w-- n- d-- m-------- t-- g---- E- w-l n- d-e m-d-e-t-d t-e g-a-. --------------------------------- Ek wil na die middestad toe gaan. 0
Како да идем до железничке станице? H-e-k-m -k -- d-- st-s-e? H-- k-- e- b- d-- s------ H-e k-m e- b- d-e s-a-i-? ------------------------- Hoe kom ek by die stasie? 0
Како да идем до аеродрома? H-- k-- ek ---d-- -u-ha-e? H-- k-- e- b- d-- l------- H-e k-m e- b- d-e l-g-a-e- -------------------------- Hoe kom ek by die lughawe? 0
Како да идем до центра града? Hoe ----e- -y -ie-m-----t--? H-- k-- e- b- d-- m--------- H-e k-m e- b- d-e m-d-e-t-d- ---------------------------- Hoe kom ek by die middestad? 0
Требам такси. Ek s-e------ax-. E- s--- ’- t---- E- s-e- ’- t-x-. ---------------- Ek soek ’n taxi. 0
Требам план града. E--s-e- ’- -tadsk---t. E- s--- ’- s---------- E- s-e- ’- s-a-s-a-r-. ---------------------- Ek soek ’n stadskaart. 0
Требам хотел. Ek s-e---n-h--el. E- s--- ’- h----- E- s-e- ’- h-t-l- ----------------- Ek soek ’n hotel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. E- wi--gr-ag--- -o----huur. E- w-- g---- ’- m---- h---- E- w-l g-a-g ’- m-t-r h-u-. --------------------------- Ek wil graag ’n motor huur. 0
Овде је моја кредитна картица. Hi-r-i- -- k-edie-kaart. H--- i- m- k------------ H-e- i- m- k-e-i-t-a-r-. ------------------------ Hier is my kredietkaart. 0
Овде је моја возачка дозвола. H-e- ----- ---ew-s. H--- i- m- r------- H-e- i- m- r-b-w-s- ------------------- Hier is my rybewys. 0
Шта се има видети у граду? Wa- is-------- -i-- -n-d-e s-a-? W-- i- d--- t- s--- i- d-- s---- W-t i- d-a- t- s-e- i- d-e s-a-? -------------------------------- Wat is daar te sien in die stad? 0
Идите у стари град. Gaa--n---ie--u-s-a-. G--- n- d-- o- s---- G-a- n- d-e o- s-a-. -------------------- Gaan na die ou stad. 0
Направите обилазак града. G-a---- ’n -------e-. G--- o- ’- s--------- G-a- o- ’- s-a-s-o-r- --------------------- Gaan op ’n stadstoer. 0
Идите до луке. Ga-------ie----e. G--- n- d-- h---- G-a- n- d-e h-w-. ----------------- Gaan na die hawe. 0
Направите обилазак лукe. G-an-op ---h-----e-. G--- o- ’- h-------- G-a- o- ’- h-w-t-e-. -------------------- Gaan op ’n hawetoer. 0
Које још знаменитости постоје? W-tt-- a---r-b-s-e-s-------he-e is da-r-nog? W----- a---- b----------------- i- d--- n--- W-t-e- a-d-r b-s-e-s-a-r-i-h-d- i- d-a- n-g- -------------------------------------------- Watter ander besienswaardighede is daar nog? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!