Рјечник

sr У граду   »   nn In the city

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [tjuefem]

In the city

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Eg ----t-l---gsta-----n. E- v-- t-- t------------ E- v-l t-l t-g-t-s-o-e-. ------------------------ Eg vil til togstasjonen. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Eg vi---i- fl----ssen. E- v-- t-- f---------- E- v-l t-l f-y-l-s-e-. ---------------------- Eg vil til flyplassen. 0
Хтео / хтела бих до центра града. E- -il------ent--m. E- v-- t-- s------- E- v-l t-l s-n-r-m- ------------------- Eg vil til sentrum. 0
Како да идем до железничке станице? Ko--e-s--j-m -- ----t---t--jo-en? K------ k--- e- t-- t------------ K-r-e-s k-e- e- t-l t-g-t-s-o-e-? --------------------------------- Korleis kjem eg til togstasjonen? 0
Како да идем до аеродрома? Ko---is-k----e--t----l---a-sen? K------ k--- e- t-- f---------- K-r-e-s k-e- e- t-l f-y-l-s-e-? ------------------------------- Korleis kjem eg til flyplassen? 0
Како да идем до центра града? Ko-l--s -jem e- --l-se--ru-? K------ k--- e- t-- s------- K-r-e-s k-e- e- t-l s-n-r-m- ---------------------------- Korleis kjem eg til sentrum? 0
Требам такси. E- ---n- ei d--sj-. E- t---- e- d------ E- t-e-g e- d-o-j-. ------------------- Eg treng ei drosje. 0
Требам план града. Eg-tre-g-ei----rt-ove--byen. E- t---- e-- k--- o--- b---- E- t-e-g e-t k-r- o-e- b-e-. ---------------------------- Eg treng eit kart over byen. 0
Требам хотел. Eg -re-g-e---h----l. E- t---- e-- h------ E- t-e-g e-t h-t-l-. -------------------- Eg treng eit hotell. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Eg--il g---ne ----e e-n---l. E- v-- g----- l---- e-- b--- E- v-l g-e-n- l-i-e e-n b-l- ---------------------------- Eg vil gjerne leige ein bil. 0
Овде је моја кредитна картица. He--e------------t-- mi--. H-- e- k------------ m---- H-r e- k-e-i-t-o-t-t m-t-. -------------------------- Her er kredittkortet mitt. 0
Овде је моја возачка дозвола. H-- -r før-----tet -i--. H-- e- f---------- m---- H-r e- f-r-r-o-t-t m-t-. ------------------------ Her er førarkortet mitt. 0
Шта се има видети у граду? Kv- -r-d-- å -jå-i-bye-? K-- e- d-- å s-- i b---- K-a e- d-t å s-å i b-e-? ------------------------ Kva er det å sjå i byen? 0
Идите у стари град. Gå-i-gaml---e-. G- i g--------- G- i g-m-e-y-n- --------------- Gå i gamlebyen. 0
Направите обилазак града. D---p--om-is-n- i byen. D-- p- o------- i b---- D-a p- o-v-s-n- i b-e-. ----------------------- Dra på omvising i byen. 0
Идите до луке. Gå --- ha-n-. G- t-- h----- G- t-l h-m-a- ------------- Gå til hamna. 0
Направите обилазак лукe. D-a--- båto-v---n-. D-- p- b----------- D-a p- b-t-m-i-i-g- ------------------- Dra på båtomvising. 0
Које још знаменитости постоје? Kva a--a-e- -erdt-å sj-? K-- a--- e- v---- å s--- K-a a-n- e- v-r-t å s-å- ------------------------ Kva anna er verdt å sjå? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!