Рјечник

sr У граду   »   pl W mieście

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [dwadzieścia pięć]

W mieście

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Chci----- - -hc-a----- d---ać------a dw--z--. C-------- / C--------- d----- s-- n- d------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- d-s-a- s-ę n- d-o-z-c- --------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym dostać się na dworzec. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Chci---y--/ -hc-a-aby----s-a- -----a-l-t-is-o. C-------- / C--------- d----- s-- n- l-------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- d-s-a- s-ę n- l-t-i-k-. ---------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym dostać się na lotnisko. 0
Хтео / хтела бих до центра града. Chc-a--ym /---ci--a-y- dos-ać s-- d- c------ ----ta. C-------- / C--------- d----- s-- d- c------ m------ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- d-s-a- s-ę d- c-n-r-m m-a-t-. ---------------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym dostać się do centrum miasta. 0
Како да идем до железничке станице? Jak -otr- d- d-or-a? J-- d---- d- d------ J-k d-t-ę d- d-o-c-? -------------------- Jak dotrę do dworca? 0
Како да идем до аеродрома? J----o--ę--a--o-nisk-. J-- d---- n- l-------- J-k d-t-ę n- l-t-i-k-. ---------------------- Jak dotrę na lotnisko. 0
Како да идем до центра града? Jak -o-rę--- c-n-ru--m-a-t-? J-- d---- d- c------ m------ J-k d-t-ę d- c-n-r-m m-a-t-? ---------------------------- Jak dotrę do centrum miasta? 0
Требам такси. P--rz---- -----s- ----ó-k-. P-------- m- j--- t-------- P-t-z-b-a m- j-s- t-k-ó-k-. --------------------------- Potrzebna mi jest taksówka. 0
Требам план града. P----eb-y--i -e----l-n ---sta. P-------- m- j--- p--- m------ P-t-z-b-y m- j-s- p-a- m-a-t-. ------------------------------ Potrzebny mi jest plan miasta. 0
Требам хотел. P-tr---n- -i--es- ho-e-. P-------- m- j--- h----- P-t-z-b-y m- j-s- h-t-l- ------------------------ Potrzebny mi jest hotel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. C-c-a--y--/-C--i--abym-w--oży-zyć-s---c---. C-------- / C--------- w--------- s-------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- w-p-ż-c-y- s-m-c-ó-. ------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym wypożyczyć samochód. 0
Овде је моја кредитна картица. T- -es- m-j- kart- k--dy-o--. T- j--- m--- k---- k--------- T- j-s- m-j- k-r-a k-e-y-o-a- ----------------------------- Tu jest moja karta kredytowa. 0
Овде је моја возачка дозвола. T- -es-----e -r-w--ja-dy. T- j--- m--- p---- j----- T- j-s- m-j- p-a-o j-z-y- ------------------------- Tu jest moje prawo jazdy. 0
Шта се има видети у граду? Co moż-a-o--j-z-ć - -y---ie-c--? C- m---- o------- w t-- m------- C- m-ż-a o-e-r-e- w t-m m-e-c-e- -------------------------------- Co można obejrzeć w tym mieście? 0
Идите у стари град. Pro--ę ---ść n- sta-ó-k-. -----c- p-n /-p-n---dz-e ---s-ar----. P----- p---- n- s-------- / N---- p-- / p--- i---- n- s-------- P-o-z- p-j-ć n- s-a-ó-k-. / N-e-h p-n / p-n- i-z-e n- s-a-ó-k-. --------------------------------------------------------------- Proszę pójść na starówkę. / Niech pan / pani idzie na starówkę. 0
Направите обилазак града. P----ę -y-r---s-ę -- --z-j----kę -----eśc--. P----- w----- s-- n- p---------- p- m------- P-o-z- w-b-a- s-ę n- p-z-j-ż-ż-ę p- m-e-c-e- -------------------------------------------- Proszę wybrać się na przejażdżkę po mieście. 0
Идите до луке. Pros----ó-ść--o--o--u--/ Ni-c- pa--/--an- -dzi--do-p-rt-. P----- p---- d- p----- / N---- p-- / p--- i---- d- p----- P-o-z- p-j-ć d- p-r-u- / N-e-h p-n / p-n- i-z-e d- p-r-u- --------------------------------------------------------- Proszę pójść do portu. / Niech pan / pani idzie do portu. 0
Направите обилазак лукe. P-o-z- ---rać------- pr-e---d-k--p- por---. P----- w----- s-- n- p---------- p- p------ P-o-z- w-b-a- s-ę n- p-z-j-ż-ż-ę p- p-r-i-. ------------------------------------------- Proszę wybrać się na przejażdżkę po porcie. 0
Које још знаменитости постоје? Co--a-to------z---oba----? C- w---- j------ z-------- C- w-r-o j-s-c-e z-b-c-y-? -------------------------- Co warto jeszcze zobaczyć? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!