Рјечник

sr У граду   »   ko 시내에서

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [스물 다섯]

25 [seumul daseos]

시내에서

[sinaeeseo]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски корејски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. 역- -- 싶어-. 역- 가- 싶--- 역- 가- 싶-요- ---------- 역에 가고 싶어요. 0
ye---e g--- s-----y-. y----- g--- s-------- y-o--- g-g- s-p-e-y-. --------------------- yeog-e gago sip-eoyo.
Хтео / хтела бих до аеродрома. 공-에 -고 ---. 공-- 가- 싶--- 공-에 가- 싶-요- ----------- 공항에 가고 싶어요. 0
g-n--a-g-- ga-o-sip-e-yo. g--------- g--- s-------- g-n-h-n--- g-g- s-p-e-y-. ------------------------- gonghang-e gago sip-eoyo.
Хтео / хтела бих до центра града. 시-에-가----요. 시-- 가- 싶--- 시-에 가- 싶-요- ----------- 시내에 가고 싶어요. 0
s----- gago sip---y-. s----- g--- s-------- s-n-e- g-g- s-p-e-y-. --------------------- sinaee gago sip-eoyo.
Како да идем до железничке станице? 역- 어떻- -요? 역- 어-- 가-- 역- 어-게 가-? ---------- 역에 어떻게 가요? 0
yeo-----o--e-h-e ----? y----- e-------- g---- y-o--- e-t-e-h-e g-y-? ---------------------- yeog-e eotteohge gayo?
Како да идем до аеродрома? 공-에 --- --? 공-- 어-- 가-- 공-에 어-게 가-? ----------- 공항에 어떻게 가요? 0
gongh----e eotte--g--g--o? g--------- e-------- g---- g-n-h-n--- e-t-e-h-e g-y-? -------------------------- gonghang-e eotteohge gayo?
Како да идем до центра града? 시-에 --게 가-? 시-- 어-- 가-- 시-에 어-게 가-? ----------- 시내에 어떻게 가요? 0
si-a---eott--h-- g-yo? s----- e-------- g---- s-n-e- e-t-e-h-e g-y-? ---------------------- sinaee eotteohge gayo?
Требам такси. 택시- 필--요. 택-- 필---- 택-가 필-해-. --------- 택시가 필요해요. 0
t-e-s-g--p-l-yoha-y-. t------- p----------- t-e-s-g- p-l-y-h-e-o- --------------------- taegsiga pil-yohaeyo.
Требам план града. 도--지-가 ----. 도- 지-- 필---- 도- 지-가 필-해-. ------------ 도시 지도가 필요해요. 0
d--- j--oga ----y-h--y-. d--- j----- p----------- d-s- j-d-g- p-l-y-h-e-o- ------------------------ dosi jidoga pil-yohaeyo.
Требам хотел. 호---필요해요. 호-- 필---- 호-이 필-해-. --------- 호텔이 필요해요. 0
h-t------------a-y-. h------ p----------- h-t-l-i p-l-y-h-e-o- -------------------- hotel-i pil-yohaeyo.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. 차를 -리--싶어요. 차- 빌-- 싶--- 차- 빌-고 싶-요- ----------- 차를 빌리고 싶어요. 0
cha---- b-l-i-----p--o-o. c------ b------ s-------- c-a-e-l b-l-i-o s-p-e-y-. ------------------------- chaleul billigo sip-eoyo.
Овде је моја кредитна картица. 제-신용카드- -기 ---. 제 신---- 여- 있--- 제 신-카-가 여- 있-요- --------------- 제 신용카드가 여기 있어요. 0
j--sin-y-n--ad--g- ---gi-i---eo-o. j- s-------------- y---- i-------- j- s-n-y-n-k-d-u-a y-o-i i-s-e-y-. ---------------------------------- je sin-yongkadeuga yeogi iss-eoyo.
Овде је моја возачка дозвола. 제--전--증--여---어요. 제 운----- 여- 있--- 제 운-면-증- 여- 있-요- ---------------- 제 운전면허증이 여기 있어요. 0
je-u-j--nm------o--u---i---o---i---eoyo. j- u-------------------- y---- i-------- j- u-j-o-m-e-n-e-j-u-g-i y-o-i i-s-e-y-. ---------------------------------------- je unjeonmyeonheojeung-i yeogi iss-eoyo.
Шта се има видети у граду? 시-- 볼-- -가 ---? 시-- 볼 게 뭐- 있--- 시-에 볼 게 뭐- 있-요- --------------- 시내에 볼 게 뭐가 있어요? 0
s-n--e-b-l ----w--- iss-----? s----- b-- g- m---- i-------- s-n-e- b-l g- m-o-a i-s-e-y-? ----------------------------- sinaee bol ge mwoga iss-eoyo?
Идите у стари град. 구-가지로-가세요. 구---- 가--- 구-가-로 가-요- ---------- 구시가지로 가세요. 0
g-si-a-i---g--e--. g--------- g------ g-s-g-j-l- g-s-y-. ------------------ gusigajilo gaseyo.
Направите обилазак града. 도시관-을 하세요. 도---- 하--- 도-관-을 하-요- ---------- 도시관광을 하세요. 0
do--g-a-g--n--eul -a-e-o. d---------------- h------ d-s-g-a-g-a-g-e-l h-s-y-. ------------------------- dosigwangwang-eul haseyo.
Идите до луке. 항-로 가세-. 항-- 가--- 항-로 가-요- -------- 항구로 가세요. 0
hang-gul- -a---o. h-------- g------ h-n---u-o g-s-y-. ----------------- hang-gulo gaseyo.
Направите обилазак лукe. 항구--광 투어--하-요. 항- 관- 투-- 하--- 항- 관- 투-를 하-요- -------------- 항구 관광 투어를 하세요. 0
h-----u-gwa-gw-ng-tu-o-eu- -as-yo. h------ g-------- t------- h------ h-n---u g-a-g-a-g t-e-l-u- h-s-y-. ---------------------------------- hang-gu gwangwang tueoleul haseyo.
Које још знаменитости постоје? 다-----운 --이-있어-? 다- 흥--- 곳-- 있--- 다- 흥-로- 곳-이 있-요- ---------------- 다른 흥미로운 곳들이 있어요? 0
d---un h-ung-i---n -os-e-------s-eo--? d----- h---------- g-------- i-------- d-l-u- h-u-g-i-o-n g-s-e-l-i i-s-e-y-? -------------------------------------- daleun heungmiloun gosdeul-i iss-eoyo?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!