Рјечник

sr У граду   »   sl V mestu

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [petindvajset]

V mestu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Rad-bi-še- - -a---bi šl---- ž---zni----p-s--j-. R-- b- š-- / R--- b- š-- n- ž--------- p------- R-d b- š-l / R-d- b- š-a n- ž-l-z-i-k- p-s-a-o- ----------------------------------------------- Rad bi šel / Rada bi šla na železniško postajo. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Rad--- --l / ------- šl- n- l----iš--. R-- b- š-- / R--- b- š-- n- l--------- R-d b- š-l / R-d- b- š-a n- l-t-l-š-e- -------------------------------------- Rad bi šel / Rada bi šla na letališče. 0
Хтео / хтела бих до центра града. R----i š-- ---ada----šl--v --n-e- m--ta. R-- b- š-- / R--- b- š-- v c----- m----- R-d b- š-l / R-d- b- š-a v c-n-e- m-s-a- ---------------------------------------- Rad bi šel / Rada bi šla v center mesta. 0
Како да идем до железничке станице? Ka---pr--e---- -----nišk- -ost-jo? K--- p----- n- ž--------- p------- K-k- p-i-e- n- ž-l-z-i-k- p-s-a-o- ---------------------------------- Kako pridem na železniško postajo? 0
Како да идем до аеродрома? Ka---pri--m -a--et----če? K--- p----- n- l--------- K-k- p-i-e- n- l-t-l-š-e- ------------------------- Kako pridem na letališče? 0
Како да идем до центра града? K-ko pr---- --c--t-r -e-ta. K--- p----- v c----- m----- K-k- p-i-e- v c-n-e- m-s-a- --------------------------- Kako pridem v center mesta. 0
Требам такси. P--r-b-j-- -ak--. P--------- t----- P-t-e-u-e- t-k-i- ----------------- Potrebujem taksi. 0
Требам план града. P-----u-em-zem-j-v----est-. P--------- z-------- m----- P-t-e-u-e- z-m-j-v-d m-s-a- --------------------------- Potrebujem zemljevid mesta. 0
Требам хотел. Po----uje--h-t-l. P--------- h----- P-t-e-u-e- h-t-l- ----------------- Potrebujem hotel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Ra--bi-na-e---n--el-) avto. R-- b- n---- (------- a---- R-d b- n-j-l (-a-e-a- a-t-. --------------------------- Rad bi najel (najela) avto. 0
Овде је моја кредитна картица. T---- mo----redi--- -a--i-a. T- j- m--- k------- k------- T- j- m-j- k-e-i-n- k-r-i-a- ---------------------------- Tu je moja kreditna kartica. 0
Овде је моја возачка дозвола. Tu-je--o-e-v-z----o d----je-je. T- j- m--- v------- d---------- T- j- m-j- v-z-i-k- d-v-l-e-j-. ------------------------------- Tu je moje vozniško dovoljenje. 0
Шта се има видети у граду? K-- -e-da--i---i --m-stu? K-- s- d- v----- v m----- K-j s- d- v-d-t- v m-s-u- ------------------------- Kaj se da videti v mestu? 0
Идите у стари град. P-jd--- --s--r--d-l me--a. P------ v s---- d-- m----- P-j-i-e v s-a-i d-l m-s-a- -------------------------- Pojdite v stari del mesta. 0
Направите обилазак града. Po----e----kr---- vožnj- p- -estu. P------ n- k----- v----- p- m----- P-j-i-e n- k-o-n- v-ž-j- p- m-s-u- ---------------------------------- Pojdite na krožno vožnjo po mestu. 0
Идите до луке. P-jd-te-- pr--------e. P------ v p----------- P-j-i-e v p-i-t-n-š-e- ---------------------- Pojdite v pristanišče. 0
Направите обилазак лукe. P--d-te-n---r-žno---ž--- -o---is-an-šč-. P------ n- k----- v----- p- p----------- P-j-i-e n- k-o-n- v-ž-j- p- p-i-t-n-š-u- ---------------------------------------- Pojdite na krožno vožnjo po pristanišču. 0
Које још знаменитости постоје? Ka--je ---vr---o-o----a? K-- j- š- v----- o------ K-j j- š- v-e-n- o-l-d-? ------------------------ Kaj je še vredno ogleda? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!