Рјечник

sr У граду   »   mr शहरात

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

२५ [पंचवीस]

25 [Pan̄cavīsa]

शहरात

[śaharāta]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. मल---्---न-ा -ा--- ---. मल- स-ट-शनल- ज-यच- आह-. म-ा स-ट-श-ल- ज-य-े आ-े- ----------------------- मला स्टेशनला जायचे आहे. 0
mal---ṭ--a--lā-j--acē-ā-ē. malā sṭēśanalā jāyacē āhē. m-l- s-ē-a-a-ā j-y-c- ā-ē- -------------------------- malā sṭēśanalā jāyacē āhē.
Хтео / хтела бих до аеродрома. मला व--ा-तळावर ज--चे-आ--. मल- व-म-नतळ-वर ज-यच- आह-. म-ा व-म-न-ळ-व- ज-य-े आ-े- ------------------------- मला विमानतळावर जायचे आहे. 0
Ma-- vi-ā-ata-ā--ra-j-y-cē -hē. Malā vimānataḷāvara jāyacē āhē. M-l- v-m-n-t-ḷ-v-r- j-y-c- ā-ē- ------------------------------- Malā vimānataḷāvara jāyacē āhē.
Хтео / хтела бих до центра града. मला शहराच्य- म----र--ी ठि-ा-ी-जायचे-आहे. मल- शहर-च-य- मध-यवर-त- ठ-क-ण- ज-यच- आह-. म-ा श-र-च-य- म-्-व-्-ी ठ-क-ण- ज-य-े आ-े- ---------------------------------------- मला शहराच्या मध्यवर्ती ठिकाणी जायचे आहे. 0
Ma-ā -a--r-cyā-m----av-rt--ṭhik-ṇī jāy--- āh-. Malā śaharācyā madhyavartī ṭhikāṇī jāyacē āhē. M-l- ś-h-r-c-ā m-d-y-v-r-ī ṭ-i-ā-ī j-y-c- ā-ē- ---------------------------------------------- Malā śaharācyā madhyavartī ṭhikāṇī jāyacē āhē.
Како да идем до железничке станице? मी-स्ट-श--ा---ा-/---ी-जा-? म- स-ट-शनल- कस- / कश- ज-ऊ? म- स-ट-श-ल- क-ा / क-ी ज-ऊ- -------------------------- मी स्टेशनला कसा / कशी जाऊ? 0
Mī---ēś---l- ka-ā---a---j-'-? Mī sṭēśanalā kasā/ kaśī jā'ū? M- s-ē-a-a-ā k-s-/ k-ś- j-'-? ----------------------------- Mī sṭēśanalā kasā/ kaśī jā'ū?
Како да идем до аеродрома? म----म-न-ळावर-क-ा - -श--जाऊ? म- व-म-नतळ-वर कस- / कश- ज-ऊ? म- व-म-न-ळ-व- क-ा / क-ी ज-ऊ- ---------------------------- मी विमानतळावर कसा / कशी जाऊ? 0
M- ----n---ḷāva-- ---ā--k-ś--jā-ū? Mī vimānataḷāvara kasā/ kaśī jā'ū? M- v-m-n-t-ḷ-v-r- k-s-/ k-ś- j-'-? ---------------------------------- Mī vimānataḷāvara kasā/ kaśī jā'ū?
Како да идем до центра града? मी शहर-च----मध्-वर्ती ------ --ा-- क-ी-ज--? म- शहर-च-य- मध-यवर-त- ठ-क-ण- कस- / कश- ज-ऊ? म- श-र-च-य- म-्-व-्-ी ठ-क-ण- क-ा / क-ी ज-ऊ- ------------------------------------------- मी शहराच्या मध्यवर्ती ठिकाणी कसा / कशी जाऊ? 0
Mī-ś--arā-yā-------va-t- -hi---ī-k-s-----ś---ā'ū? Mī śaharācyā madhyavartī ṭhikāṇī kasā/ kaśī jā'ū? M- ś-h-r-c-ā m-d-y-v-r-ī ṭ-i-ā-ī k-s-/ k-ś- j-'-? ------------------------------------------------- Mī śaharācyā madhyavartī ṭhikāṇī kasā/ kaśī jā'ū?
Требам такси. मल---- -----ी --हिजे. मल- एक ट-क-स- प-ह-ज-. म-ा ए- ट-क-स- प-ह-ज-. --------------------- मला एक टॅक्सी पाहिजे. 0
M-lā-ē---ṭĕk-ī-pā-ijē. Malā ēka ṭĕksī pāhijē. M-l- ē-a ṭ-k-ī p-h-j-. ---------------------- Malā ēka ṭĕksī pāhijē.
Требам план града. मल-------ा नका----ाहिजे. मल- शहर-च- नक-श- प-ह-ज-. म-ा श-र-च- न-ा-ा प-ह-ज-. ------------------------ मला शहराचा नकाशा पाहिजे. 0
Malā-śah-r-----a---ā p-h-jē. Malā śaharācā nakāśā pāhijē. M-l- ś-h-r-c- n-k-ś- p-h-j-. ---------------------------- Malā śaharācā nakāśā pāhijē.
Требам хотел. मला ए- ह-ट---प--ि-े. मल- एक ह-ट-ल प-ह-ज-. म-ा ए- ह-ट-ल प-ह-ज-. -------------------- मला एक हॉटेल पाहिजे. 0
M--- -k- ----l--p---j-. Malā ēka hŏṭēla pāhijē. M-l- ē-a h-ṭ-l- p-h-j-. ----------------------- Malā ēka hŏṭēla pāhijē.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. मला ए--ग-ड- ---्---- -्-ायची-आहे. मल- एक ग-ड- भ-ड-य-न- घ-य-यच- आह-. म-ा ए- ग-ड- भ-ड-य-न- घ-य-य-ी आ-े- --------------------------------- मला एक गाडी भाड्याने घ्यायची आहे. 0
Ma-ā -k--g-ḍī ---ḍy-nē------a-ī--h-. Malā ēka gāḍī bhāḍyānē ghyāyacī āhē. M-l- ē-a g-ḍ- b-ā-y-n- g-y-y-c- ā-ē- ------------------------------------ Malā ēka gāḍī bhāḍyānē ghyāyacī āhē.
Овде је моја кредитна картица. हे-मा-े -्र--ीट--ार्ड आह-. ह- म-झ- क-र-ड-ट क-र-ड आह-. ह- म-झ- क-र-ड-ट क-र-ड आ-े- -------------------------- हे माझे क्रेडीट कार्ड आहे. 0
H- māj-ē --ē---a-kā--a āh-. Hē mājhē krēḍīṭa kārḍa āhē. H- m-j-ē k-ē-ī-a k-r-a ā-ē- --------------------------- Hē mājhē krēḍīṭa kārḍa āhē.
Овде је моја возачка дозвола. हा--ाझ---र--ना आ-े. ह- म-झ- परव-न- आह-. ह- म-झ- प-व-न- आ-े- ------------------- हा माझा परवाना आहे. 0
Hā -ājhā-p-ravā-ā ā-ē. Hā mājhā paravānā āhē. H- m-j-ā p-r-v-n- ā-ē- ---------------------- Hā mājhā paravānā āhē.
Шта се има видети у граду? श---त-बघ-्य--ार----ा- ---? शहर-त बघण-य-स-रख- क-य आह-? श-र-त ब-ण-य-स-र-े क-य आ-े- -------------------------- शहरात बघण्यासारखे काय आहे? 0
Śaharāt- b--ha--ās-ra--ē k-y----ē? Śaharāta baghaṇyāsārakhē kāya āhē? Ś-h-r-t- b-g-a-y-s-r-k-ē k-y- ā-ē- ---------------------------------- Śaharāta baghaṇyāsārakhē kāya āhē?
Идите у стари град. आ-ण-श--ाच्-ा--ुन्या---गाला -े- -्य-. आपण शहर-च-य- ज-न-य- भ-ग-ल- भ-ट द-य-. आ-ण श-र-च-य- ज-न-य- भ-ग-ल- भ-ट द-य-. ------------------------------------ आपण शहराच्या जुन्या भागाला भेट द्या. 0
Ā--ṇa-śa-a-ā-y---u---- b-----ā-bh----d--. Āpaṇa śaharācyā jun'yā bhāgālā bhēṭa dyā. Ā-a-a ś-h-r-c-ā j-n-y- b-ā-ā-ā b-ē-a d-ā- ----------------------------------------- Āpaṇa śaharācyā jun'yā bhāgālā bhēṭa dyā.
Направите обилазак града. आ-ण श-----श-ा-ा --. आपण शहरदर-शन-ल- ज-. आ-ण श-र-र-श-ा-ा ज-. ------------------- आपण शहरदर्शनाला जा. 0
Āpa-a --hara----a--l- jā. Āpaṇa śaharadarśanālā jā. Ā-a-a ś-h-r-d-r-a-ā-ā j-. ------------------------- Āpaṇa śaharadarśanālā jā.
Идите до луке. आप- -ंदर--- --. आपण ब-दर-वर ज-. आ-ण ब-द-ा-र ज-. --------------- आपण बंदरावर जा. 0
Āpaṇa-bandar--a-a -ā. Āpaṇa bandarāvara jā. Ā-a-a b-n-a-ā-a-a j-. --------------------- Āpaṇa bandarāvara jā.
Направите обилазак лукe. आ-- ब-दर--्-न -र-. आपण ब-दरदर-शन कर-. आ-ण ब-द-द-्-न क-ा- ------------------ आपण बंदरदर्शन करा. 0
Āp--a-ba--a-a-----n-----ā. Āpaṇa bandaradarśana karā. Ā-a-a b-n-a-a-a-ś-n- k-r-. -------------------------- Āpaṇa bandaradarśana karā.
Које још знаменитости постоје? य-ं-्-- --य-िरिक्त--घण-या-ा--्-ा आ--ी --गा आ-ेत -ा? य--च-य- व-यत-र-क-त बघण-य-स-रख-य- आणख- ज-ग- आह-त क-? य-ं-्-ा व-य-ि-ि-्- ब-ण-य-स-र-्-ा आ-ख- ज-ग- आ-े- क-? --------------------------------------------------- यांच्या व्यतिरिक्त बघण्यासारख्या आणखी जागा आहेत का? 0
Yā-̄------ati-ikt--bagh-ṇyā--rak-yā---ak-- jā---ā--t- -ā? Yān-cyā vyatirikta baghaṇyāsārakhyā āṇakhī jāgā āhēta kā? Y-n-c-ā v-a-i-i-t- b-g-a-y-s-r-k-y- ā-a-h- j-g- ā-ē-a k-? --------------------------------------------------------- Yān̄cyā vyatirikta baghaṇyāsārakhyā āṇakhī jāgā āhēta kā?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!