Рјечник

sr У граду   »   bs U gradu

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [dvadeset i pet]

U gradu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Ht---- -tj-la b-- d--žel-ez--č-e-----ice. Htio / htjela bih do željezničke stanice. H-i- / h-j-l- b-h d- ž-l-e-n-č-e s-a-i-e- ----------------------------------------- Htio / htjela bih do željezničke stanice. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Ht-o --ht-e---bi--d- --ro--om-. Htio / htjela bih do aerodroma. H-i- / h-j-l- b-h d- a-r-d-o-a- ------------------------------- Htio / htjela bih do aerodroma. 0
Хтео / хтела бих до центра града. Htio----tjela b-- d--ce--ra---a-a. Htio / htjela bih do centra grada. H-i- / h-j-l- b-h d- c-n-r- g-a-a- ---------------------------------- Htio / htjela bih do centra grada. 0
Како да идем до железничке станице? Kako-d---o-em -- --l----ič-----an-c-? Kako da dođem do željezničke stanice? K-k- d- d-đ-m d- ž-l-e-n-č-e s-a-i-e- ------------------------------------- Kako da dođem do željezničke stanice? 0
Како да идем до аеродрома? Kako d------- do-aerodr-ma? Kako da dođem do aerodroma? K-k- d- d-đ-m d- a-r-d-o-a- --------------------------- Kako da dođem do aerodroma? 0
Како да идем до центра града? K--o-d- d------o -e-t-a --ad-? Kako da dođem do centra grada? K-k- d- d-đ-m d- c-n-r- g-a-a- ------------------------------ Kako da dođem do centra grada? 0
Требам такси. Treba---ak-i. Trebam taksi. T-e-a- t-k-i- ------------- Trebam taksi. 0
Требам план града. Tr--a- --a- -r---. Trebam plan grada. T-e-a- p-a- g-a-a- ------------------ Trebam plan grada. 0
Требам хотел. Treb---h-te-. Trebam hotel. T-e-a- h-t-l- ------------- Trebam hotel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. H-i--- htjela-bi--iz--j-i-i -u--. Htio / htjela bih iznajmiti auto. H-i- / h-j-l- b-h i-n-j-i-i a-t-. --------------------------------- Htio / htjela bih iznajmiti auto. 0
Овде је моја кредитна картица. O--j- -e--o-- kredi---------ca. Ovdje je moja kreditna kartica. O-d-e j- m-j- k-e-i-n- k-r-i-a- ------------------------------- Ovdje je moja kreditna kartica. 0
Овде је моја возачка дозвола. Ovdj- je -oja -o-ačka do-v-l-. Ovdje je moja vozačka dozvola. O-d-e j- m-j- v-z-č-a d-z-o-a- ------------------------------ Ovdje je moja vozačka dozvola. 0
Шта се има видети у граду? Š---s- -m- ------i - g-ad-? Šta se ima vidjeti u gradu? Š-a s- i-a v-d-e-i u g-a-u- --------------------------- Šta se ima vidjeti u gradu? 0
Идите у стари град. I--te u---ari -ra-. Idite u stari grad. I-i-e u s-a-i g-a-. ------------------- Idite u stari grad. 0
Направите обилазак града. Na--a-ite---i----k -rad-. Napravite obilazak grada. N-p-a-i-e o-i-a-a- g-a-a- ------------------------- Napravite obilazak grada. 0
Идите до луке. Id-te -o-----. Idite do luke. I-i-e d- l-k-. -------------- Idite do luke. 0
Направите обилазак лукe. Napr-------bi--z-k---k-. Napravite obilazak luke. N-p-a-i-e o-i-a-a- l-k-. ------------------------ Napravite obilazak luke. 0
Које још знаменитости постоје? K--e -o--z-a----tosti -ost-j-? Koje još znamenitosti postoje? K-j- j-š z-a-e-i-o-t- p-s-o-e- ------------------------------ Koje još znamenitosti postoje? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!