Рјечник

sr нешто образложити 2   »   px justificar qualquer coisa 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [setenta e seis]

justificar qualquer coisa 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (BR) Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? Por---e -oc----o veio? P-- q-- v--- n-- v---- P-r q-e v-c- n-o v-i-? ---------------------- Por que você não veio? 0
Био / Била сам болестан / болесна. Eu-est-va-d-ente. E- e----- d------ E- e-t-v- d-e-t-. ----------------- Eu estava doente. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. Eu nã- -im -------e-ta-a -oent-. E- n-- v-- p----- e----- d------ E- n-o v-m p-r-u- e-t-v- d-e-t-. -------------------------------- Eu não vim porque estava doente. 0
Зашто она није дошла? Po--q-e -l- não v---? P-- q-- e-- n-- v---- P-r q-e e-a n-o v-i-? --------------------- Por que ela não veio? 0
Она је била уморна. E-a---t--a c-m-so--. E-- e----- c-- s---- E-a e-t-v- c-m s-n-. -------------------- Ela estava com sono. 0
Она није дошла, јер је била уморна. El--nã--ve-- p----- e---va--om-so-o. E-- n-- v--- p----- e----- c-- s---- E-a n-o v-i- p-r-u- e-t-v- c-m s-n-. ------------------------------------ Ela não veio porque estava com sono. 0
Зашто он није дошао? Po- q-e-e-- nã---e--? P-- q-- e-- n-- v---- P-r q-e e-e n-o v-i-? --------------------- Por que ele não veio? 0
Он није имао воље. E-- -ã-------a-com-vo----e. E-- n-- e----- c-- v------- E-e n-o e-t-v- c-m v-n-a-e- --------------------------- Ele não estava com vontade. 0
Он није дошао, јер није имао воље. El- não -e-----rq-e -ão est-v- -o--v----de. E-- n-- v--- p----- n-- e----- c-- v------- E-e n-o v-i- p-r-u- n-o e-t-v- c-m v-n-a-e- ------------------------------------------- Ele não veio porque não estava com vontade. 0
Зашто ви нисте дошли? P---q----oc-s -ã--vi--am? P-- q-- v---- n-- v------ P-r q-e v-c-s n-o v-e-a-? ------------------------- Por que vocês não vieram? 0
Наш ауто је покварен. O nos-------- quebrou. O n---- c---- q------- O n-s-o c-r-o q-e-r-u- ---------------------- O nosso carro quebrou. 0
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. Nós--ão-v----s --rqu- --n-s-o---r-o---eb---. N-- n-- v----- p----- o n---- c---- q------- N-s n-o v-e-o- p-r-u- o n-s-o c-r-o q-e-r-u- -------------------------------------------- Nós não viemos porque o nosso carro quebrou. 0
Зашто људи нису дошли? Po- ------qu---s -ess-as-n---v-e---? P-- q-- é q-- a- p------ n-- v------ P-r q-e é q-e a- p-s-o-s n-o v-e-a-? ------------------------------------ Por que é que as pessoas não vieram? 0
Пропустили су воз. E-a------er-- - t--- . E--- p------- o t--- . E-a- p-r-e-a- o t-e- . ---------------------- Elas perderam o trem . 0
Они нису дошли, јер су пропустили воз. E-a--não--i--a---o-que---rdera--- --em . E--- n-- v----- p----- p------- o t--- . E-a- n-o v-e-a- p-r-u- p-r-e-a- o t-e- . ---------------------------------------- Elas não vieram porque perderam o trem . 0
Зашто ти ниси дошао / дошла? Por------u- --c- -ão-ve--? P-- q-- q-- v--- n-- v---- P-r q-e q-e v-c- n-o v-i-? -------------------------- Por que que você não veio? 0
Ја нисам смео / смела. Nã-----e. N-- p---- N-o p-d-. --------- Não pude. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. E- n-- -i--p--q-e-n-o --d-. E- n-- v-- p----- n-- p---- E- n-o v-m p-r-u- n-o p-d-. --------------------------- Eu não vim porque não pude. 0

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...