Рјечник

sr нешто образложити 2   »   nn giving reasons 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [syttiseks]

giving reasons 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? K--f-r-kom-----k-j-? K----- k-- d- i----- K-i-o- k-m d- i-k-e- -------------------- Kvifor kom du ikkje? 0
Био / Била сам болестан / болесна. Eg v-r sj--. E- v-- s---- E- v-r s-u-. ------------ Eg var sjuk. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. Eg-ko----k-- for---eg -ar--j-k. E- k-- i---- f---- e- v-- s---- E- k-m i-k-e f-r-i e- v-r s-u-. ------------------------------- Eg kom ikkje fordi eg var sjuk. 0
Зашто она није дошла? Kv-fo- -o---- i--je? K----- k-- h- i----- K-i-o- k-m h- i-k-e- -------------------- Kvifor kom ho ikkje? 0
Она је била уморна. Ho var --ø-t-. H- v-- t------ H- v-r t-ø-t-. -------------- Ho var trøytt. 0
Она није дошла, јер је била уморна. H---o- --k-e--or---ho --r -r-y--. H- k-- i---- f---- h- v-- t------ H- k-m i-k-e f-r-i h- v-r t-ø-t-. --------------------------------- Ho kom ikkje fordi ho var trøytt. 0
Зашто он није дошао? K-if-r kom-ha- -kk--? K----- k-- h-- i----- K-i-o- k-m h-n i-k-e- --------------------- Kvifor kom han ikkje? 0
Он није имао воље. Han h-----i-kj--ly--. H-- h---- i---- l---- H-n h-d-e i-k-e l-s-. --------------------- Han hadde ikkje lyst. 0
Он није дошао, јер није имао воље. H-- --m -k--- fo-d- --- ikk-- h--de---s-. H-- k-- i---- f---- h-- i---- h---- l---- H-n k-m i-k-e f-r-i h-n i-k-e h-d-e l-s-. ----------------------------------------- Han kom ikkje fordi han ikkje hadde lyst. 0
Зашто ви нисте дошли? K-ifo- ----de ik-je? K----- k-- d- i----- K-i-o- k-m d- i-k-e- -------------------- Kvifor kom de ikkje? 0
Наш ауто је покварен. Bi--n v---er-- u--and. B---- v-- e- i u------ B-l-n v-r e- i u-t-n-. ---------------------- Bilen vår er i ustand. 0
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. Vi-ko- -kk-- for-i ------v----r-i us-and. V- k-- i---- f---- b---- v-- e- i u------ V- k-m i-k-e f-r-i b-l-n v-r e- i u-t-n-. ----------------------------------------- Vi kom ikkje fordi bilen vår er i ustand. 0
Зашто људи нису дошли? K----r-k-- dei ikkj-? K----- k-- d-- i----- K-i-o- k-m d-i i-k-e- --------------------- Kvifor kom dei ikkje? 0
Пропустили су воз. D-- r--k ----e --g--. D-- r--- i---- t----- D-i r-k- i-k-e t-g-t- --------------------- Dei rakk ikkje toget. 0
Они нису дошли, јер су пропустили воз. D-i-k-- ---je for-i--e- -k-je-rak--t----. D-- k-- i---- f---- d-- i---- r--- t----- D-i k-m i-k-e f-r-i d-i i-k-e r-k- t-g-t- ----------------------------------------- Dei kom ikkje fordi dei ikkje rakk toget. 0
Зашто ти ниси дошао / дошла? Kvi-or-----d---k-je? K----- k-- d- i----- K-i-o- k-m d- i-k-e- -------------------- Kvifor kom du ikkje? 0
Ја нисам смео / смела. E- f--k -kk-e-l-v. E- f--- i---- l--- E- f-k- i-k-e l-v- ------------------ Eg fekk ikkje lov. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. E---om -k--- fo--i----i-kje-f--k---v. E- k-- i---- f---- e- i---- f--- l--- E- k-m i-k-e f-r-i e- i-k-e f-k- l-v- ------------------------------------- Eg kom ikkje fordi eg ikkje fekk lov. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...