Рјечник

sr нешто образложити 2   »   eo pravigi ion 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [sepdek ses]

pravigi ion 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? Ki----i n---eni-? K--- v- n- v----- K-a- v- n- v-n-s- ----------------- Kial vi ne venis? 0
Био / Била сам болестан / болесна. M--e-t---m--sana. M- e---- m------- M- e-t-s m-l-a-a- ----------------- Mi estis malsana. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. Mi ne -e-is ĉar--i -s--s mal-a-a. M- n- v---- ĉ-- m- e---- m------- M- n- v-n-s ĉ-r m- e-t-s m-l-a-a- --------------------------------- Mi ne venis ĉar mi estis malsana. 0
Зашто она није дошла? Ki-l-ŝ- -e-v--is? K--- ŝ- n- v----- K-a- ŝ- n- v-n-s- ----------------- Kial ŝi ne venis? 0
Она је била уморна. Ŝ- esti--l-ca. Ŝ- e---- l---- Ŝ- e-t-s l-c-. -------------- Ŝi estis laca. 0
Она није дошла, јер је била уморна. Ŝi-ne venis-ĉ---ŝi -s--s -a-a. Ŝ- n- v---- ĉ-- ŝ- e---- l---- Ŝ- n- v-n-s ĉ-r ŝ- e-t-s l-c-. ------------------------------ Ŝi ne venis ĉar ŝi estis laca. 0
Зашто он није дошао? Ki-l-l- ne ve-i-? K--- l- n- v----- K-a- l- n- v-n-s- ----------------- Kial li ne venis? 0
Он није имао воље. Li -- em--. L- n- e---- L- n- e-i-. ----------- Li ne emis. 0
Он није дошао, јер није имао воље. L--n- -e--- ------ -e ---s. L- n- v---- ĉ-- l- n- e---- L- n- v-n-s ĉ-r l- n- e-i-. --------------------------- Li ne venis ĉar li ne emis. 0
Зашто ви нисте дошли? Ki----i-ne ----s? K--- v- n- v----- K-a- v- n- v-n-s- ----------------- Kial vi ne venis? 0
Наш ауто је покварен. N----ŭto p---i-. N-- a--- p------ N-a a-t- p-n-i-. ---------------- Nia aŭto paneis. 0
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. N--ne-ven-s -a--n-a aŭ-o -an---. N- n- v---- ĉ-- n-- a--- p------ N- n- v-n-s ĉ-r n-a a-t- p-n-i-. -------------------------------- Ni ne venis ĉar nia aŭto paneis. 0
Зашто људи нису дошли? Kial--a--o--j-n--v----? K--- l- h---- n- v----- K-a- l- h-m-j n- v-n-s- ----------------------- Kial la homoj ne venis? 0
Пропустили су воз. Il---a--ra-is la tra----. I-- m-------- l- t------- I-i m-l-r-f-s l- t-a-n-n- ------------------------- Ili maltrafis la trajnon. 0
Они нису дошли, јер су пропустили воз. I-------e--- --r -l- -alt---is -a-t--j-on. I-- n- v---- ĉ-- i-- m-------- l- t------- I-i n- v-n-s ĉ-r i-i m-l-r-f-s l- t-a-n-n- ------------------------------------------ Ili ne venis ĉar ili maltrafis la trajnon. 0
Зашто ти ниси дошао / дошла? K-al-vi -e-ve-is? K--- v- n- v----- K-a- v- n- v-n-s- ----------------- Kial vi ne venis? 0
Ја нисам смео / смела. Mi------j--s. M- n- r------ M- n- r-j-i-. ------------- Mi ne rajtis. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. Mi-ne ----- ĉ-r -i -- -ajt-s. M- n- v---- ĉ-- m- n- r------ M- n- v-n-s ĉ-r m- n- r-j-i-. ----------------------------- Mi ne venis ĉar mi ne rajtis. 0

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...