Рјечник

sr нешто образложити 2   »   lt ką pagrįsti 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [septyniasdešimt šeši]

ką pagrįsti 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? Kod-- n---ė-a-? K---- n-------- K-d-l n-a-ė-a-? --------------- Kodėl neatėjai? 0
Био / Била сам болестан / болесна. (A-- s--g--. (--- s------ (-š- s-r-a-. ------------ (Aš) sirgau. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. (----n-a---a-- -es s--ga-. (--- n-------- n-- s------ (-š- n-a-ė-a-, n-s s-r-a-. -------------------------- (Aš) neatėjau, nes sirgau. 0
Зашто она није дошла? K-d-l -i--ea-ė-o? K---- j- n------- K-d-l j- n-a-ė-o- ----------------- Kodėl ji neatėjo? 0
Она је била уморна. Ji-b--- pav-rg--i. J- b--- p--------- J- b-v- p-v-r-u-i- ------------------ Ji buvo pavargusi. 0
Она није дошла, јер је била уморна. Ji---a-ė-o----s ------avarg--i. J- n------- n-- b--- p--------- J- n-a-ė-o- n-s b-v- p-v-r-u-i- ------------------------------- Ji neatėjo, nes buvo pavargusi. 0
Зашто он није дошао? K-dėl ji--ne----o? K---- j-- n------- K-d-l j-s n-a-ė-o- ------------------ Kodėl jis neatėjo? 0
Он није имао воље. J-s--etu---o n-ro----en--ė-o. J-- n------- n--- / n-------- J-s n-t-r-j- n-r- / n-n-r-j-. ----------------------------- Jis neturėjo noro / nenorėjo. 0
Он није дошао, јер није имао воље. Jis---at-jo- ne- ---u---o-n-r- --n---rė--. J-- n------- n-- n------- n--- / n-------- J-s n-a-ė-o- n-s n-t-r-j- n-r- / n-n-r-j-. ------------------------------------------ Jis neatėjo, nes neturėjo noro / nenorėjo. 0
Зашто ви нисте дошли? Ko-ėl (-ū---ne-tėjote? K---- (---- n--------- K-d-l (-ū-) n-a-ė-o-e- ---------------------- Kodėl (jūs) neatėjote? 0
Наш ауто је покварен. M-sų -----obi-i--suge-ęs. M--- a---------- s------- M-s- a-t-m-b-l-s s-g-d-s- ------------------------- Mūsų automobilis sugedęs. 0
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. (-es- -e--ė-o-e, --s---s-------o--lis------ę-. (---- n--------- n-- m--- a---------- s------- (-e-) n-a-ė-o-e- n-s m-s- a-t-m-b-l-s s-g-d-s- ---------------------------------------------- (Mes) neatėjome, nes mūsų automobilis sugedęs. 0
Зашто људи нису дошли? Ko--l-žm-----n-atė--? K---- ž----- n------- K-d-l ž-o-ė- n-a-ė-o- --------------------- Kodėl žmonės neatėjo? 0
Пропустили су воз. J-e ---------/-n-s-ėjo----ra---n-. J-- p------- / n------ į t-------- J-e p-v-l-v- / n-s-ė-o į t-a-k-n-. ---------------------------------- Jie pavėlavo / nespėjo į traukinį. 0
Они нису дошли, јер су пропустили воз. J-- ---t-j----es-pa-ėla-o į-t-a-k-n-. J-- n------- n-- p------- į t-------- J-e n-a-ė-o- n-s p-v-l-v- į t-a-k-n-. ------------------------------------- Jie neatėjo, nes pavėlavo į traukinį. 0
Зашто ти ниси дошао / дошла? Ko--l--tu) --at--ai? K---- (--- n-------- K-d-l (-u- n-a-ė-a-? -------------------- Kodėl (tu) neatėjai? 0
Ја нисам смео / смела. Ma- -e--ido. M-- n------- M-n n-l-i-o- ------------ Man neleido. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. (A-) ne---j-u--nes --n-----ido. (--- n-------- n-- m-- n------- (-š- n-a-ė-a-, n-s m-n n-l-i-o- ------------------------------- (Aš) neatėjau, nes man neleido. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...