Рјечник

sr нешто образложити 2   »   ca argumentar alguna cosa 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [setanta-sis]

argumentar alguna cosa 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? Pe- qu-----va---enir? Per què no vas venir? P-r q-è n- v-s v-n-r- --------------------- Per què no vas venir? 0
Био / Била сам болестан / болесна. Esta-----l--t-----. Estava malalt / -a. E-t-v- m-l-l- / --. ------------------- Estava malalt / -a. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. No---i---en-r ------ -s-a-a ma-alt - -a. No vaig venir perquè estava malalt / -a. N- v-i- v-n-r p-r-u- e-t-v- m-l-l- / --. ---------------------------------------- No vaig venir perquè estava malalt / -a. 0
Зашто она није дошла? Per-q-- no--a--e-i- (-l--)? Per què no va venir (ella)? P-r q-è n- v- v-n-r (-l-a-? --------------------------- Per què no va venir (ella)? 0
Она је била уморна. E--a-a-ca-----. Estava cansada. E-t-v- c-n-a-a- --------------- Estava cansada. 0
Она није дошла, јер је била уморна. No-va --n-- p--q---es-av- -an--da. No va venir perquè estava cansada. N- v- v-n-r p-r-u- e-t-v- c-n-a-a- ---------------------------------- No va venir perquè estava cansada. 0
Зашто он није дошао? Pe--què-n-------ngu- ---l)? Per què no ha vingut (ell)? P-r q-è n- h- v-n-u- (-l-)- --------------------------- Per què no ha vingut (ell)? 0
Он није имао воље. No--- ---ia-ga---. No en tenia ganes. N- e- t-n-a g-n-s- ------------------ No en tenia ganes. 0
Он није дошао, јер није имао воље. No-ha-v-n-ut-pe-qu- no--n--e----g-n--. No ha vingut perquè no en tenia ganes. N- h- v-n-u- p-r-u- n- e- t-n-a g-n-s- -------------------------------------- No ha vingut perquè no en tenia ganes. 0
Зашто ви нисте дошли? P-- --- -o-heu-vi-gut? Per què no heu vingut? P-r q-è n- h-u v-n-u-? ---------------------- Per què no heu vingut? 0
Наш ауто је покварен. E- co-xe------ v- e-pa--l--. El cotxe se’ns va espatllar. E- c-t-e s-’-s v- e-p-t-l-r- ---------------------------- El cotxe se’ns va espatllar. 0
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. No hem ----ut p----è--l co-xe-se--s -a-e-patllar. No hem vingut perquè el cotxe se’ns va espatllar. N- h-m v-n-u- p-r-u- e- c-t-e s-’-s v- e-p-t-l-r- ------------------------------------------------- No hem vingut perquè el cotxe se’ns va espatllar. 0
Зашто људи нису дошли? Per--u- ---ha v-ngu- l--g-nt? Per què no ha vingut la gent? P-r q-è n- h- v-n-u- l- g-n-? ----------------------------- Per què no ha vingut la gent? 0
Пропустили су воз. H-- per--t-e- tr-n. Han perdut el tren. H-n p-r-u- e- t-e-. ------------------- Han perdut el tren. 0
Они нису дошли, јер су пропустили воз. N----- v------p--q-- h-- -er--- ---tr-n. No han vingut perquè han perdut el tren. N- h-n v-n-u- p-r-u- h-n p-r-u- e- t-e-. ---------------------------------------- No han vingut perquè han perdut el tren. 0
Зашто ти ниси дошао / дошла? P-r-q-- no h-s -i--ut? Per què no has vingut? P-r q-è n- h-s v-n-u-? ---------------------- Per què no has vingut? 0
Ја нисам смео / смела. N- --dia. No podia. N- p-d-a- --------- No podia. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. N--he v--gu- per-uè-n--p-d-a-f----o. No he vingut perquè no podia fer-ho. N- h- v-n-u- p-r-u- n- p-d-a f-r-h-. ------------------------------------ No he vingut perquè no podia fer-ho. 0

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...