Рјечник

sr нешто образложити 2   »   el Αιτιολογώ κάτι 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [εβδομήντα έξι]

76 [ebdomḗnta éxi]

Αιτιολογώ κάτι 2

[Aitiologṓ káti 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? Γ-ατί δε- ήρ---; Γ---- δ-- ή----- Γ-α-ί δ-ν ή-θ-ς- ---------------- Γιατί δεν ήρθες; 0
G---í-d-n-ḗrt-e-? G---- d-- ḗ------ G-a-í d-n ḗ-t-e-? ----------------- Giatí den ḗrthes?
Био / Била сам болестан / болесна. Ή-ου-----ω--ος-- άρρω---. Ή---- ά------- / ά------- Ή-ο-ν ά-ρ-σ-ο- / ά-ρ-σ-η- ------------------------- Ήμουν άρρωστος / άρρωστη. 0
Ḗmoun á-r-s-o- /--rr-st-. Ḗ---- á------- / á------- Ḗ-o-n á-r-s-o- / á-r-s-ē- ------------------------- Ḗmoun árrōstos / árrōstē.
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. Δε--ή-θα ---ι-ή ή-ο-- ά-ρ-στο- /-ά-ρ-σ--. Δ-- ή--- ε----- ή---- ά------- / ά------- Δ-ν ή-θ- ε-ε-δ- ή-ο-ν ά-ρ-σ-ο- / ά-ρ-σ-η- ----------------------------------------- Δεν ήρθα επειδή ήμουν άρρωστος / άρρωστη. 0
D-n -r-ha---e-dḗ ḗm-un-á-rō---s-/ --r-s--. D-- ḗ---- e----- ḗ---- á------- / á------- D-n ḗ-t-a e-e-d- ḗ-o-n á-r-s-o- / á-r-s-ē- ------------------------------------------ Den ḗrtha epeidḗ ḗmoun árrōstos / árrōstē.
Зашто она није дошла? Για-ί---- ήρθ-; Γ---- δ-- ή---- Γ-α-ί δ-ν ή-θ-; --------------- Γιατί δεν ήρθε; 0
G-at----- -r--e? G---- d-- ḗ----- G-a-í d-n ḗ-t-e- ---------------- Giatí den ḗrthe?
Она је била уморна. Ήτα---ου-------. Ή--- κ---------- Ή-α- κ-υ-α-μ-ν-. ---------------- Ήταν κουρασμένη. 0
Ḗ--n k---a-m-nē. Ḗ--- k---------- Ḗ-a- k-u-a-m-n-. ---------------- Ḗtan kourasménē.
Она није дошла, јер је била уморна. Δεν-ήρ-ε επει-ή ή-αν ------μ-νη. Δ-- ή--- ε----- ή--- κ---------- Δ-ν ή-θ- ε-ε-δ- ή-α- κ-υ-α-μ-ν-. -------------------------------- Δεν ήρθε επειδή ήταν κουρασμένη. 0
D-- ḗ-t-e ---idḗ ------our-sm-nē. D-- ḗ---- e----- ḗ--- k---------- D-n ḗ-t-e e-e-d- ḗ-a- k-u-a-m-n-. --------------------------------- Den ḗrthe epeidḗ ḗtan kourasménē.
Зашто он није дошао? Γι-τ---ε--ήρθ-; Γ---- δ-- ή---- Γ-α-ί δ-ν ή-θ-; --------------- Γιατί δεν ήρθε; 0
G---- den--rthe? G---- d-- ḗ----- G-a-í d-n ḗ-t-e- ---------------- Giatí den ḗrthe?
Он није имао воље. Δε---ίχ----φ- / ----εσ-. Δ-- ε--- κ--- / δ------- Δ-ν ε-χ- κ-φ- / δ-ά-ε-η- ------------------------ Δεν είχε κέφι / διάθεση. 0
De- -í-he --ph--- ------sē. D-- e---- k---- / d-------- D-n e-c-e k-p-i / d-á-h-s-. --------------------------- Den eíche képhi / diáthesē.
Он није дошао, јер није имао воље. Δ-ν-ή-θ- ε-ει-- -ε--εί-ε κ-φ- / -ι-θε--. Δ-- ή--- ε----- δ-- ε--- κ--- / δ------- Δ-ν ή-θ- ε-ε-δ- δ-ν ε-χ- κ-φ- / δ-ά-ε-η- ---------------------------------------- Δεν ήρθε επειδή δεν είχε κέφι / διάθεση. 0
D-- ḗrth--e---d---e--e-che k--h--/ ---t-e--. D-- ḗ---- e----- d-- e---- k---- / d-------- D-n ḗ-t-e e-e-d- d-n e-c-e k-p-i / d-á-h-s-. -------------------------------------------- Den ḗrthe epeidḗ den eíche képhi / diáthesē.
Зашто ви нисте дошли? Γ--τ- -ε- ήρ--τε; Γ---- δ-- ή------ Γ-α-ί δ-ν ή-θ-τ-; ----------------- Γιατί δεν ήρθατε; 0
G-a-í d-----t----? G---- d-- ḗ------- G-a-í d-n ḗ-t-a-e- ------------------ Giatí den ḗrthate?
Наш ауто је покварен. Χάλ-σ- το αυ---ί--τό-μας. Χ----- τ- α--------- μ--- Χ-λ-σ- τ- α-τ-κ-ν-τ- μ-ς- ------------------------- Χάλασε το αυτοκίνητό μας. 0
Ch----- to --tokínēt--mas. C------ t- a--------- m--- C-á-a-e t- a-t-k-n-t- m-s- -------------------------- Chálase to autokínētó mas.
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. Δεν -ρ-αμ-----ιδή χάλ--- το-αυτ---ν--ό-μας. Δ-- ή----- ε----- χ----- τ- α--------- μ--- Δ-ν ή-θ-μ- ε-ε-δ- χ-λ-σ- τ- α-τ-κ-ν-τ- μ-ς- ------------------------------------------- Δεν ήρθαμε επειδή χάλασε το αυτοκίνητό μας. 0
D-n ḗrth-----p--d-----l--e----a--ok--ē-ó -as. D-- ḗ------ e----- c------ t- a--------- m--- D-n ḗ-t-a-e e-e-d- c-á-a-e t- a-t-k-n-t- m-s- --------------------------------------------- Den ḗrthame epeidḗ chálase to autokínētó mas.
Зашто људи нису дошли? Γ--τ---ε--ή-θε --κ---ο-; Γ---- δ-- ή--- ο κ------ Γ-α-ί δ-ν ή-θ- ο κ-σ-ο-; ------------------------ Γιατί δεν ήρθε ο κόσμος; 0
G-a-í-den ḗr-he - kó-mos? G---- d-- ḗ---- o k------ G-a-í d-n ḗ-t-e o k-s-o-? ------------------------- Giatí den ḗrthe o kósmos?
Пропустили су воз. Έχασ--------ένο. Έ----- τ- τ----- Έ-α-α- τ- τ-έ-ο- ---------------- Έχασαν το τρένο. 0
Écha--n -- t-én-. É------ t- t----- É-h-s-n t- t-é-o- ----------------- Échasan to tréno.
Они нису дошли, јер су пропустили воз. Δεν-----ν-επ--δ--έχ---- το --έ-ο. Δ-- ή---- ε----- έ----- τ- τ----- Δ-ν ή-θ-ν ε-ε-δ- έ-α-α- τ- τ-έ-ο- --------------------------------- Δεν ήρθαν επειδή έχασαν το τρένο. 0
De----than e-e-d- -ch--a---o----no. D-- ḗ----- e----- é------ t- t----- D-n ḗ-t-a- e-e-d- é-h-s-n t- t-é-o- ----------------------------------- Den ḗrthan epeidḗ échasan to tréno.
Зашто ти ниси дошао / дошла? Γ--τ- δ---ή----; Γ---- δ-- ή----- Γ-α-ί δ-ν ή-θ-ς- ---------------- Γιατί δεν ήρθες; 0
Gia----en ḗ--h--? G---- d-- ḗ------ G-a-í d-n ḗ-t-e-? ----------------- Giatí den ḗrthes?
Ја нисам смео / смела. Δ-ν-επ-τ--π-τ-ν. Δ-- ε----------- Δ-ν ε-ι-ρ-π-τ-ν- ---------------- Δεν επιτρεπόταν. 0
De- -pit---ó-a-. D-- e----------- D-n e-i-r-p-t-n- ---------------- Den epitrepótan.
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. Δεν-ήρ---ε-ει-- δ-ν επιτ--π---ν. Δ-- ή--- ε----- δ-- ε----------- Δ-ν ή-θ- ε-ε-δ- δ-ν ε-ι-ρ-π-τ-ν- -------------------------------- Δεν ήρθα επειδή δεν επιτρεπόταν. 0
D-n---t-- ep-i-------e-it-ep-tan. D-- ḗ---- e----- d-- e----------- D-n ḗ-t-a e-e-d- d-n e-i-r-p-t-n- --------------------------------- Den ḗrtha epeidḗ den epitrepótan.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...