Рјечник

sr Прилози   »   px Advérbios

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [cem]

Advérbios

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (BR) Игра Више
већ једном – још никада já-.-.-a---ma -ez - -u--a j- .-- a----- v-- – n---- j- .-. a-g-m- v-z – n-n-a ------------------------- já ... alguma vez – nunca 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Já-e--e-- em B-rli---lg--a -ez? J- e----- e- B----- a----- v--- J- e-t-v- e- B-r-i- a-g-m- v-z- ------------------------------- Já esteve em Berlim alguma vez? 0
Не, још никада. N-o,-nu-c-. N--- n----- N-o- n-n-a- ----------- Não, nunca. 0
неко – нико algu---– --n--ém a----- – n------ a-g-é- – n-n-u-m ---------------- alguém – ninguém 0
Познајете ли овде некога? C--h-c---qui--lg-é-? C------ a--- a------ C-n-e-e a-u- a-g-é-? -------------------- Conhece aqui alguém? 0
Не, ја не познајем овде никога. N-o, n-- ---he-----ui ni-gué-. N--- n-- c------ a--- n------- N-o- n-o c-n-e-o a-u- n-n-u-m- ------------------------------ Não, não conheço aqui ninguém. 0
још – не више u- --uco-m--s - m-is-não u- p---- m--- – m--- n-- u- p-u-o m-i- – m-i- n-o ------------------------ um pouco mais – mais não 0
Остајете ли још дуго овде? Ainda-f--- -u-to-te-po --ui? A---- f--- m---- t---- a---- A-n-a f-c- m-i-o t-m-o a-u-? ---------------------------- Ainda fica muito tempo aqui? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. Não, e- nã-----o m---- --is-te--o aqu-. N--- e- n-- f--- m---- m--- t---- a---- N-o- e- n-o f-c- m-i-o m-i- t-m-o a-u-. --------------------------------------- Não, eu não fico muito mais tempo aqui. 0
још нешто – ништа више m-is -l-u-a -o----–--ai- na-a m--- a----- c---- – m--- n--- m-i- a-g-m- c-i-a – m-i- n-d- ----------------------------- mais alguma coisa – mais nada 0
Желите ли још нешто попити? Qu-- b--e----i--a--um--c-is-? Q--- b---- m--- a----- c----- Q-e- b-b-r m-i- a-g-m- c-i-a- ----------------------------- Quer beber mais alguma coisa? 0
Не, ја не желим ништа више. Nã----u não-qu-ro -a-s-nada. N--- e- n-- q---- m--- n---- N-o- e- n-o q-e-o m-i- n-d-. ---------------------------- Não, eu não quero mais nada. 0
већ нешто – још ништа j--.-----g-----o-sa ----nda--ão---- -a-a j- .-- a----- c---- – a---- n-- .-- n--- j- .-. a-g-m- c-i-a – a-n-a n-o .-. n-d- ---------------------------------------- já ... alguma coisa – ainda não ... nada 0
Јесте ли већ нешто јели? J--c-m-- alg--a co--a? J- c---- a----- c----- J- c-m-u a-g-m- c-i-a- ---------------------- Já comeu alguma coisa? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Nã----u a-nda-----com--n-d-. N--- e- a---- n-- c--- n---- N-o- e- a-n-a n-o c-m- n-d-. ---------------------------- Não, eu ainda não comi nada. 0
још неко – нико више ma-- a---ém------- --ng-ém m--- a----- – m--- n------ m-i- a-g-é- – m-i- n-n-u-m -------------------------- mais alguém – mais ninguém 0
Жели ли још неко кафу? M-is-al---m --e--um--afé? M--- a----- q--- u- c---- M-i- a-g-é- q-e- u- c-f-? ------------------------- Mais alguém quer um café? 0
Не, нико више. Não--n--g--- mais--u---um-café. N--- n------ m--- q--- u- c---- N-o- n-n-u-m m-i- q-e- u- c-f-. ------------------------------- Não, ninguém mais quer um café. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.