Рјечник

sr нешто образложити 2   »   he ‫לתרץ משהו 2‬

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

‫76 [שבעים ושש]‬

76 [shiv\'im w\'shesh]

‫לתרץ משהו 2‬

[letarets mashehu 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? ‫למ- -א ב-ת-‬ ‫--- ל- ב---- ‫-מ- ל- ב-ת-‬ ------------- ‫למה לא באת?‬ 0
lamah-l- -a't/ba'--? l---- l- b---------- l-m-h l- b-'-/-a-t-? -------------------- lamah lo ba't/ba'ta?
Био / Била сам болестан / болесна. ‫-יי-י -ול-.‬ ‫----- ח----- ‫-י-ת- ח-ל-.- ------------- ‫הייתי חולה.‬ 0
hai-i --l-h/----h. h---- x----------- h-i-i x-l-h-x-l-h- ------------------ haiti xoleh/xolah.
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. ‫-א ב--י-כ---יית--ח-לה.‬ ‫-- ב--- כ- ה---- ח----- ‫-א ב-ת- כ- ה-י-י ח-ל-.- ------------------------ ‫לא באתי כי הייתי חולה.‬ 0
lo-b-'---ki ---ti --l-h-xo-a-. l- b---- k- h---- x----------- l- b-'-i k- h-i-i x-l-h-x-l-h- ------------------------------ lo ba'ti ki haiti xoleh/xolah.
Зашто она није дошла? ‫-דו--היא-לא-באה-‬ ‫---- ה-- ל- ב---- ‫-ד-ע ה-א ל- ב-ה-‬ ------------------ ‫מדוע היא לא באה?‬ 0
madu'- hi -- -----? m----- h- l- b----- m-d-'- h- l- b-'-h- ------------------- madu'a hi lo ba'ah?
Она је била уморна. ‫ה-א-ה-י----י-פה.‬ ‫--- ה---- ע------ ‫-י- ה-י-ה ע-י-ה-‬ ------------------ ‫היא הייתה עייפה.‬ 0
hi-----ah a-e-a-. h- h----- a------ h- h-i-a- a-e-a-. ----------------- hi haitah ayefah.
Она није дошла, јер је била уморна. ‫ה-א לא -א--כ- ה---הי-תה-עיי-ה-‬ ‫--- ל- ב-- כ- ה-- ה---- ע------ ‫-י- ל- ב-ה כ- ה-א ה-י-ה ע-י-ה-‬ -------------------------------- ‫היא לא באה כי היא הייתה עייפה.‬ 0
h--lo-b-'a- k- hi------h ayef--. h- l- b---- k- h- h----- a------ h- l- b-'-h k- h- h-i-a- a-e-a-. -------------------------------- hi lo ba'ah ki hi haitah ayefah.
Зашто он није дошао? ‫---ע הו- -א --?‬ ‫---- ה-- ל- ב--- ‫-ד-ע ה-א ל- ב-?- ----------------- ‫מדוע הוא לא בא?‬ 0
m----- -u--- --? m----- h- l- b-- m-d-'- h- l- b-? ---------------- madu'a hu lo ba?
Он није имао воље. ‫-- התח-- ל-.‬ ‫-- ה---- ל--- ‫-א ה-ח-ק ל-.- -------------- ‫לא התחשק לו.‬ 0
lo hi-xa-heq-l-. l- h-------- l-- l- h-t-a-h-q l-. ---------------- lo hitxasheq lo.
Он није дошао, јер није имао воље. ‫--א לא-ב--כי לא--ת-שק--ו-‬ ‫--- ל- ב- כ- ל- ה---- ל--- ‫-ו- ל- ב- כ- ל- ה-ח-ק ל-.- --------------------------- ‫הוא לא בא כי לא התחשק לו.‬ 0
hu lo--- ki lo h---a--eq l-. h- l- b- k- l- h-------- l-- h- l- b- k- l- h-t-a-h-q l-. ---------------------------- hu lo ba ki lo hitxasheq lo.
Зашто ви нисте дошли? ‫מ-וע----בא-- ----‬ ‫---- ל- ב--- / ן-- ‫-ד-ע ל- ב-ת- / ן-‬ ------------------- ‫מדוע לא באתם / ן?‬ 0
mad----l- ba----/-a't--? m----- l- b------------- m-d-'- l- b-'-e-/-a-t-n- ------------------------ madu'a lo ba'tem/ba'ten?
Наш ауто је покварен. ‫ה------ שלנ- -ק---ל--‬ ‫------- ש--- מ-------- ‫-מ-ו-י- ש-נ- מ-ו-ק-ת-‬ ----------------------- ‫המכונית שלנו מקולקלת.‬ 0
ham----ni--s--l-n------l--let. h--------- s------ m---------- h-m-k-o-i- s-e-a-u m-q-l-e-e-. ------------------------------ hamekhonit shelanu mequlqelet.
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. ‫לא בא----י -מכו--- ש--ו מ-ול----‬ ‫-- ב--- כ- ה------ ש--- מ-------- ‫-א ב-נ- כ- ה-כ-נ-ת ש-נ- מ-ו-ק-ת-‬ ---------------------------------- ‫לא באנו כי המכונית שלנו מקולקלת.‬ 0
l--ba'-u -i--a-e-h---t -he-an- me--l-e-e-. l- b---- k- h--------- s------ m---------- l- b-'-u k- h-m-k-o-i- s-e-a-u m-q-l-e-e-. ------------------------------------------ lo ba'nu ki hamekhonit shelanu mequlqelet.
Зашто људи нису дошли? ‫מ----ה-נ-י---- ---?‬ ‫---- ה----- ל- ב---- ‫-ד-ע ה-נ-י- ל- ב-ו-‬ --------------------- ‫מדוע האנשים לא באו?‬ 0
m--u-----'-n----m l--b-'u? m----- h--------- l- b---- m-d-'- h-'-n-s-i- l- b-'-? -------------------------- madu'a ha'anashim lo ba'u?
Пропустили су воз. ‫הם / --א-חר--ל-----‬ ‫-- / ן א---- ל------ ‫-ם / ן א-ח-ו ל-כ-ת-‬ --------------------- ‫הם / ן איחרו לרכבת.‬ 0
he----n--xar- -arake--t. h------ i---- l--------- h-m-h-n i-a-u l-r-k-v-t- ------------------------ hem/hen ixaru larakevet.
Они нису дошли, јер су пропустили воз. ‫-ם---ן-לא --ו--כ-----/ - א-ח-ו ל-כ--.‬ ‫-- / ן ל- ב--- כ- ה- / ן א---- ל------ ‫-ם / ן ל- ב-ו- כ- ה- / ן א-ח-ו ל-כ-ת-‬ --------------------------------------- ‫הם / ן לא באו, כי הם / ן איחרו לרכבת.‬ 0
h-m--en--o b-'-,--i--em/-en-i-ar- lar---v--. h------ l- b---- k- h------ i---- l--------- h-m-h-n l- b-'-, k- h-m-h-n i-a-u l-r-k-v-t- -------------------------------------------- hem/hen lo ba'u, ki hem/hen ixaru larakevet.
Зашто ти ниси дошао / дошла? ‫מד----א -את?‬ ‫---- ל- ב---- ‫-ד-ע ל- ב-ת-‬ -------------- ‫מדוע לא באת?‬ 0
mad------ ba-t---a--? m----- l- b---------- m-d-'- l- b-'-a-b-'-? --------------------- madu'a lo ba'ta/ba't?
Ја нисам смео / смела. ‫-יה -- -ס-ר.‬ ‫--- ל- א----- ‫-י- ל- א-ו-.- -------------- ‫היה לי אסור.‬ 0
h--a- l- --ur. h---- l- a---- h-y-h l- a-u-. -------------- hayah li asur.
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. ‫-א ב-ת---- --ה ל- א--ר-‬ ‫-- ב--- כ- ה-- ל- א----- ‫-א ב-ת- כ- ה-ה ל- א-ו-.- ------------------------- ‫לא באתי כי היה לי אסור.‬ 0
l- b-'---ki-hay---li-asu-. l- b---- k- h---- l- a---- l- b-'-i k- h-y-h l- a-u-. -------------------------- lo ba'ti ki hayah li asur.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...