Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   px Pronomes possessivos 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sessenta e sete]

Pronomes possessivos 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (BR) Игра Више
наочале o- ó--los o- ó----- o- ó-u-o- --------- os óculos 0
Он је заборавио своје наочале. El---- es-u--eu dos s-u---c--o-. E-- s- e------- d-- s--- ó------ E-e s- e-q-e-e- d-s s-u- ó-u-o-. -------------------------------- Ele se esqueceu dos seus óculos. 0
Ма где су му наочале? Ond- --que -le---ixou--s -e-- ó--l-s? O--- é q-- e-- d----- o- s--- ó------ O-d- é q-e e-e d-i-o- o- s-u- ó-u-o-? ------------------------------------- Onde é que ele deixou os seus óculos? 0
сат o r---g-o o r------ o r-l-g-o --------- o relógio 0
Његов сат је покварен. O-s-----lógi--e-t- queb---o. O s-- r------ e--- q-------- O s-u r-l-g-o e-t- q-e-r-d-. ---------------------------- O seu relógio está quebrado. 0
Сат виси на зиду. O------i------ pe-du---o na----e-e. O r------ e--- p-------- n- p------ O r-l-g-o e-t- p-n-u-a-o n- p-r-d-. ----------------------------------- O relógio está pendurado na parede. 0
пасош o -a--ap--te o p--------- o p-s-a-o-t- ------------ o passaporte 0
Он је изгубио свој пасош. E-e---rd---- se--pas-ap--t-. E-- p----- o s-- p---------- E-e p-r-e- o s-u p-s-a-o-t-. ---------------------------- Ele perdeu o seu passaporte. 0
Где је онда његов пасош? O--e é-qu--e-e g-ard- - -eu---s------e? O--- é q-- e-- g----- o s-- p---------- O-d- é q-e e-e g-a-d- o s-u p-s-a-o-t-? --------------------------------------- Onde é que ele guarda o seu passaporte? 0
они – њихов / њихова / њихово eles -----s-– s-us---s-as e--- / e--- – s--- / s--- e-e- / e-a- – s-u- / s-a- ------------------------- eles / elas – seus / suas 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. A- cr--n-a- -ã- p-dem-enco-tr---os se-s --i-. A- c------- n-- p---- e-------- o- s--- p---- A- c-i-n-a- n-o p-d-m e-c-n-r-r o- s-u- p-i-. --------------------------------------------- As crianças não podem encontrar os seus pais. 0
Али ето долазе њихови родитељи! M------ v-m o- s-us pa-s! M-- a-- v-- o- s--- p---- M-s a-i v-m o- s-u- p-i-! ------------------------- Mas ali vêm os seus pais! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше v--- ---e- /---a v--- – s-- / s-- v-c- – s-u / s-a ---------------- você – seu / sua 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Co-o-foi a su--v--gem,---n--r --ll-r? C--- f-- a s-- v------ S----- M------ C-m- f-i a s-a v-a-e-, S-n-o- M-l-e-? ------------------------------------- Como foi a sua viagem, Senhor Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? O--e-e----a--ua-mul-er-/--s--sa,-Se---r ----er? O--- e--- a s-- m----- / e------ S----- M------ O-d- e-t- a s-a m-l-e- / e-p-s-, S-n-o- M-l-e-? ----------------------------------------------- Onde está a sua mulher / esposa, Senhor Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше vo-ê-- s---/-s-a v--- – s-- / s-- v-c- – s-u / s-a ---------------- você – seu / sua 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Co-o-f-- ---ua-via-em- ------a-S--midt? C--- f-- a s-- v------ S------ S------- C-m- f-i a s-a v-a-e-, S-n-o-a S-h-i-t- --------------------------------------- Como foi a sua viagem, Senhora Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? O--e -s---o --- marid-, Se--o-a Sch-i--? O--- e--- o s-- m------ S------ S------- O-d- e-t- o s-u m-r-d-, S-n-o-a S-h-i-t- ---------------------------------------- Onde está o seu marido, Senhora Schmidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!