Рјечник

sr нешто образложити 2   »   kk giving reasons 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [жетпіс алты]

76 [jetpis altı]

giving reasons 2

[Bir närseni negizdew 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? Се---е-е-к-л---ің? С-- н--- к-------- С-н н-г- к-л-е-і-? ------------------ Сен неге келмедің? 0
Sen n--- -e-----ñ? S-- n--- k-------- S-n n-g- k-l-e-i-? ------------------ Sen nege kelmediñ?
Био / Била сам болестан / болесна. М-- а-ыр-ым. М-- а------- М-н а-ы-д-м- ------------ Мен ауырдым. 0
Me- -wı-dı-. M-- a------- M-n a-ı-d-m- ------------ Men awırdım.
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. М-- -е---дім--с-бебі -уырд--. М-- к-------- с----- а------- М-н к-л-е-і-, с-б-б- а-ы-д-м- ----------------------------- Мен келмедім, себебі ауырдым. 0
Me- ke-m--im, seb-b---w--d-m. M-- k-------- s----- a------- M-n k-l-e-i-, s-b-b- a-ı-d-m- ----------------------------- Men kelmedim, sebebi awırdım.
Зашто она није дошла? О- --г- --лмеді? О- н--- к------- О- н-г- к-л-е-і- ---------------- Ол неге келмеді? 0
Ol---ge --l-e--? O- n--- k------- O- n-g- k-l-e-i- ---------------- Ol nege kelmedi?
Она је била уморна. Ол шаршады. О- ш------- О- ш-р-а-ы- ----------- Ол шаршады. 0
Ol şarş---. O- ş------- O- ş-r-a-ı- ----------- Ol şarşadı.
Она није дошла, јер је била уморна. О- ке-м-д-- се-е-і ол---р-ад-. О- к------- с----- о- ш------- О- к-л-е-і- с-б-б- о- ш-р-а-ы- ------------------------------ Ол келмеді, себебі ол шаршады. 0
Ol-kelme--, -e---i-o----rş---. O- k------- s----- o- ş------- O- k-l-e-i- s-b-b- o- ş-r-a-ı- ------------------------------ Ol kelmedi, sebebi ol şarşadı.
Зашто он није дошао? О- -ег- ке-м-ді? О- н--- к------- О- н-г- к-л-е-і- ---------------- Ол неге келмеді? 0
O---ege-kel-e-i? O- n--- k------- O- n-g- k-l-e-i- ---------------- Ol nege kelmedi?
Он није имао воље. Он----а-қ--б-л-ады. О--- з---- б------- О-ы- з-у-ы б-л-а-ы- ------------------- Оның зауқы болмады. 0
O--ñ -a----bol---ı. O--- z---- b------- O-ı- z-w-ı b-l-a-ı- ------------------- Onıñ zawqı bolmadı.
Он није дошао, јер није имао воље. Ол к-лме-і- с-бе---оны----у---б----д-. О- к------- с----- о--- з---- б------- О- к-л-е-і- с-б-б- о-ы- з-у-ы б-л-а-ы- -------------------------------------- Ол келмеді, себебі оның зауқы болмады. 0
Ol ke--ed-,-se-ebi-onıñ-za-qı-bo--a--. O- k------- s----- o--- z---- b------- O- k-l-e-i- s-b-b- o-ı- z-w-ı b-l-a-ı- -------------------------------------- Ol kelmedi, sebebi onıñ zawqı bolmadı.
Зашто ви нисте дошли? С----р--е--------д--д-р? С----- н--- к----------- С-н-е- н-г- к-л-е-і-д-р- ------------------------ Сендер неге келмедіңдер? 0
Sen-er-ne-e -e-m-d-ñde-? S----- n--- k----------- S-n-e- n-g- k-l-e-i-d-r- ------------------------ Sender nege kelmediñder?
Наш ауто је покварен. Б---ің -өл-----з---н-п --лд-. Б----- к-------- с---- қ----- Б-з-і- к-л-г-м-з с-н-п қ-л-ы- ----------------------------- Біздің көлігіміз сынып қалды. 0
Biz--ñ-k-l--i-i- sı-ıp---l-ı. B----- k-------- s---- q----- B-z-i- k-l-g-m-z s-n-p q-l-ı- ----------------------------- Bizdiñ köligimiz sınıp qaldı.
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. Б-з-к-лме-і-- ---еб- көліг--із --н---қа-ды. Б-- к-------- с----- к-------- с---- қ----- Б-з к-л-е-і-, с-б-б- к-л-г-м-з с-н-п қ-л-ы- ------------------------------------------- Біз келмедік, себебі көлігіміз сынып қалды. 0
Bi---e-m-d-k,--ebe-i--öl-g-miz -ı--- q-l-ı. B-- k-------- s----- k-------- s---- q----- B-z k-l-e-i-, s-b-b- k-l-g-m-z s-n-p q-l-ı- ------------------------------------------- Biz kelmedik, sebebi köligimiz sınıp qaldı.
Зашто људи нису дошли? А--мд----ег--к----д-? А------ н--- к------- А-а-д-р н-г- к-л-е-і- --------------------- Адамдар неге келмеді? 0
A-amd-- n--e -elm-d-? A------ n--- k------- A-a-d-r n-g- k-l-e-i- --------------------- Adamdar nege kelmedi?
Пропустили су воз. Олар-п-й--ға-к-шігіп қалд-. О--- п------ к------ қ----- О-а- п-й-з-а к-ш-г-п қ-л-ы- --------------------------- Олар пойызға кешігіп қалды. 0
O--r-p---z-- keş--ip-q-l--. O--- p------ k------ q----- O-a- p-y-z-a k-ş-g-p q-l-ı- --------------------------- Olar poyızğa keşigip qaldı.
Они нису дошли, јер су пропустили воз. О-а- к-л-е-------ебі-о--р----ы----к-шіг-- --лды. О--- к------- с----- о--- п------ к------ қ----- О-а- к-л-е-і- с-б-б- о-а- п-й-з-а к-ш-г-п қ-л-ы- ------------------------------------------------ Олар келмеді, себебі олар пойызға кешігіп қалды. 0
Ol-r kel----------bi ol-- --yı--a ke--g---q--dı. O--- k------- s----- o--- p------ k------ q----- O-a- k-l-e-i- s-b-b- o-a- p-y-z-a k-ş-g-p q-l-ı- ------------------------------------------------ Olar kelmedi, sebebi olar poyızğa keşigip qaldı.
Зашто ти ниси дошао / дошла? Сен -е-е-келм----? С-- н--- к-------- С-н н-г- к-л-е-і-? ------------------ Сен неге келмедің? 0
S-- --ge -el-ed--? S-- n--- k-------- S-n n-g- k-l-e-i-? ------------------ Sen nege kelmediñ?
Ја нисам смео / смела. М-ғ---б------рұ-с-т-бо---ды. М---- б----- р----- б------- М-ғ-н б-р-ғ- р-қ-а- б-л-а-ы- ---------------------------- Маған баруға рұқсат болмады. 0
Mağ-n---rw-- ruqs-t --lma-ı. M---- b----- r----- b------- M-ğ-n b-r-ğ- r-q-a- b-l-a-ı- ---------------------------- Mağan barwğa ruqsat bolmadı.
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. М-н ---м-дім- се---і--ағ------уға -ұқса- бо---ды. М-- к-------- с----- м---- б----- р----- б------- М-н к-л-е-і-, с-б-б- м-ғ-н б-р-ғ- р-қ-а- б-л-а-ы- ------------------------------------------------- Мен келмедім, себебі маған баруға рұқсат болмады. 0
M-n k---e---- s-be-i m---n --rwğ--r-q-a- b--m---. M-- k-------- s----- m---- b----- r----- b------- M-n k-l-e-i-, s-b-b- m-ğ-n b-r-ğ- r-q-a- b-l-a-ı- ------------------------------------------------- Men kelmedim, sebebi mağan barwğa ruqsat bolmadı.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...