Рјечник

sr нешто образложити 3   »   px justificar qualquer coisa 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [setenta e sete]

justificar qualquer coisa 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (BR) Игра Више
Зашто не једете торту? P-r-q-- - ------- ---e-a----t-? P-- q-- é q-- n-- c--- a t----- P-r q-e é q-e n-o c-m- a t-r-a- ------------------------------- Por que é que não come a torta? 0
Ја морам смршати. E--te-ho-q-e -ma--e--r. E- t---- q-- e--------- E- t-n-o q-e e-a-r-c-r- ----------------------- Eu tenho que emagrecer. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Eu---o---c-mo p-rqu- ten----u- em--recer. E- n-- a c--- p----- t---- q-- e--------- E- n-o a c-m- p-r-u- t-n-o q-e e-a-r-c-r- ----------------------------------------- Eu não a como porque tenho que emagrecer. 0
Зашто не пијете пиво? Po--q---n-o--eb- a cer--j-? P-- q-- n-- b--- a c------- P-r q-e n-o b-b- a c-r-e-a- --------------------------- Por que não bebe a cerveja? 0
Ја морам још возити. Eu ---da t-nh--que--o-du-ir. E- a---- t---- q-- c-------- E- a-n-a t-n-o q-e c-n-u-i-. ---------------------------- Eu ainda tenho que conduzir. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. E- -ão ---e-o-----u- a-nd- ---h- que -ond----. E- n-- a b--- p----- a---- t---- q-- c-------- E- n-o a b-b- p-r-u- a-n-a t-n-o q-e c-n-u-i-. ---------------------------------------------- Eu não a bebo porque ainda tenho que conduzir. 0
Зашто не пијеш кафу? P---qu- - qu- -ão -eb--o café? P-- q-- é q-- n-- b--- o c---- P-r q-e é q-e n-o b-b- o c-f-? ------------------------------ Por que é que não bebe o café? 0
Хладна је. E------á-f--o. E-- e--- f---- E-e e-t- f-i-. -------------- Ele está frio. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. E----- o --bo--o-qu---st----i-. E- n-- o b--- p----- e--- f---- E- n-o o b-b- p-r-u- e-t- f-i-. ------------------------------- Eu não o bebo porque está frio. 0
Зашто не пијеш чај? Por -u-----u- -ã- --b----ch-? P-- q-- é q-- n-- b--- o c--- P-r q-e é q-e n-o b-b- o c-á- ----------------------------- Por que é que não bebe o chá? 0
Немам шећера. Eu-não-ten-- aç--ar. E- n-- t---- a------ E- n-o t-n-o a-ú-a-. -------------------- Eu não tenho açúcar. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Eu não-o -e-- -o---e---- -e--o--çú-ar. E- n-- o b--- p----- n-- t---- a------ E- n-o o b-b- p-r-u- n-o t-n-o a-ú-a-. -------------------------------------- Eu não o bebo porque não tenho açúcar. 0
Зашто не једете супу? P-r-q-- ---u--nã- to-- a --pa? P-- q-- é q-- n-- t--- a s---- P-r q-e é q-e n-o t-m- a s-p-? ------------------------------ Por que é que não toma a sopa? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Eu-nã-----e-i. E- n-- a p---- E- n-o a p-d-. -------------- Eu não a pedi. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. E- -ã-----omo-p-r--e -ão a--e--. E- n-- a c--- p----- n-- a p---- E- n-o a c-m- p-r-u- n-o a p-d-. -------------------------------- Eu não a como porque não a pedi. 0
Зашто не једете месо? P-- -ue - que-não c--e-- c---e? P-- q-- é q-- n-- c--- a c----- P-r q-e é q-e n-o c-m- a c-r-e- ------------------------------- Por que é que não come a carne? 0
Ја сам вегетеријанац. E- so- --getar---- --a. E- s-- v---------- /--- E- s-u v-g-t-r-a-o /-a- ----------------------- Eu sou vegetariano /-a. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. E----o------o p--qu- --u-v-g---ri-no ---. E- n-- a c--- p----- s-- v---------- /--- E- n-o a c-m- p-r-u- s-u v-g-t-r-a-o /-a- ----------------------------------------- Eu não a como porque sou vegetariano /-a. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…