Рјечник

sr нешто образложити 3   »   nn giving reasons 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [syttisju]

giving reasons 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Зашто не једете торту? Kv--or ---du i-----k--a? K----- e- d- i---- k---- K-i-o- e- d- i-k-e k-k-? ------------------------ Kvifor et du ikkje kaka? 0
Ја морам смршати. Eg-----la-----e-. E- m- s----- m--- E- m- s-a-k- m-g- ----------------- Eg må slanke meg. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Eg--- ik-j----r-i eg -å-slan---meg. E- e- i---- f---- e- m- s----- m--- E- e- i-k-e f-r-i e- m- s-a-k- m-g- ----------------------------------- Eg et ikkje fordi eg må slanke meg. 0
Зашто не пијете пиво? K--f-- ---------i--je --? K----- d---- d- i---- ø-- K-i-o- d-i-k d- i-k-e ø-? ------------------------- Kvifor drikk du ikkje øl? 0
Ја морам још возити. Eg m--k--r-. E- m- k----- E- m- k-y-e- ------------ Eg må køyre. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Eg --ikk--kkj--f--di -g må-k--r-. E- d---- i---- f---- e- m- k----- E- d-i-k i-k-e f-r-i e- m- k-y-e- --------------------------------- Eg drikk ikkje fordi eg må køyre. 0
Зашто не пијеш кафу? K----- -r-k- d--ikk-e kaf--en? K----- d---- d- i---- k------- K-i-o- d-i-k d- i-k-e k-f-i-n- ------------------------------ Kvifor drikk du ikkje kaffien? 0
Хладна је. Han--- --ld. H-- e- k---- H-n e- k-l-. ------------ Han er kald. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. E----ikk---n--kkje-----i ha- er k-ld. E- d---- h-- i---- f---- h-- e- k---- E- d-i-k h-n i-k-e f-r-i h-n e- k-l-. ------------------------------------- Eg drikk han ikkje fordi han er kald. 0
Зашто не пијеш чај? Kv--o- ---k- ----kk---te--? K----- d---- d- i---- t---- K-i-o- d-i-k d- i-k-e t-e-? --------------------------- Kvifor drikk du ikkje teen? 0
Немам шећера. Eg --- -kkje-s-kk-r. E- h-- i---- s------ E- h-r i-k-e s-k-e-. -------------------- Eg har ikkje sukker. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Eg ----- --- ik--e f-rdi -g-i-k-e h-r --k-er. E- d---- h-- i---- f---- e- i---- h-- s------ E- d-i-k h-n i-k-e f-r-i e- i-k-e h-r s-k-e-. --------------------------------------------- Eg drikk han ikkje fordi eg ikkje har sukker. 0
Зашто не једете супу? K---o- -- d--i-k-- -u-p-? K----- e- d- i---- s----- K-i-o- e- d- i-k-e s-p-a- ------------------------- Kvifor et du ikkje suppa? 0
Ја је нисам наручио / наручила. E----- ik-j- best-lt h-. E- h-- i---- b------ h-- E- h-r i-k-e b-s-i-t h-. ------------------------ Eg har ikkje bestilt ho. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Eg -t -o ik-j--f-rd- eg---kj- -ar --st-lt -o. E- e- h- i---- f---- e- i---- h-- b------ h-- E- e- h- i-k-e f-r-i e- i-k-e h-r b-s-i-t h-. --------------------------------------------- Eg et ho ikkje fordi eg ikkje har bestilt ho. 0
Зашто не једете месо? Kvi-o---- du--kk-e--jøtet? K----- e- d- i---- k------ K-i-o- e- d- i-k-e k-ø-e-? -------------------------- Kvifor et du ikkje kjøtet? 0
Ја сам вегетеријанац. E- er-v-geta--ana-. E- e- v------------ E- e- v-g-t-r-a-a-. ------------------- Eg er vegetarianar. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Eg--- d-- ----e -o-d- eg-er-v---t-ri---r. E- e- d-- i---- f---- e- e- v------------ E- e- d-t i-k-e f-r-i e- e- v-g-t-r-a-a-. ----------------------------------------- Eg et det ikkje fordi eg er vegetarianar. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…