Рјечник

sr нешто образложити 3   »   ro a „argumenta” ceva 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [şaptezeci şi şapte]

a „argumenta” ceva 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Зашто не једете торту? De c---u ---ca-i-t-r---? D- c- n- m------ t------ D- c- n- m-n-a-i t-r-u-? ------------------------ De ce nu mâncaţi tortul? 0
Ја морам смршати. T-e-uie -- ---b-sc. T------ s- s------- T-e-u-e s- s-ă-e-c- ------------------- Trebuie să slăbesc. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. N---l--ă--n- -----u-că-tr---ie----s-ăb-s-. N- î- m----- p----- c- t------ s- s------- N- î- m-n-n- p-n-r- c- t-e-u-e s- s-ă-e-c- ------------------------------------------ Nu îl mănânc pentru că trebuie să slăbesc. 0
Зашто не пијете пиво? D--ce--u--e-i --r-a? D- c- n- b--- b----- D- c- n- b-ţ- b-r-a- -------------------- De ce nu beţi berea? 0
Ја морам још возити. M-i -re-u-e-s---ond--. M-- t------ s- c------ M-i t-e-u-e s- c-n-u-. ---------------------- Mai trebuie să conduc. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Nu---beau -e--ru--- m---t-e-ui--s---ond-c. N- o b--- p----- c- m-- t------ s- c------ N- o b-a- p-n-r- c- m-i t-e-u-e s- c-n-u-. ------------------------------------------ Nu o beau pentru că mai trebuie să conduc. 0
Зашто не пијеш кафу? D- -- -u --i--afe-ua? D- c- n- b-- c------- D- c- n- b-i c-f-a-a- --------------------- De ce nu bei cafeaua? 0
Хладна је. Est----ce. E--- r---- E-t- r-c-. ---------- Este rece. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Nu---b------n-r--că-est---ec-. N- o b--- p----- c- e--- r---- N- o b-a- p-n-r- c- e-t- r-c-. ------------------------------ Nu o beau pentru că este rece. 0
Зашто не пијеш чај? D- -- -u -e- ---i--? D- c- n- b-- c------ D- c- n- b-i c-a-u-? -------------------- De ce nu bei ceaiul? 0
Немам шећера. Nu -----hă-. N- a- z----- N- a- z-h-r- ------------ Nu am zahăr. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Nu----be---pen-r--c---u-am ---ă-. N- î- b--- p----- c- n- a- z----- N- î- b-a- p-n-r- c- n- a- z-h-r- --------------------------------- Nu îl beau pentru că nu am zahăr. 0
Зашто не једете супу? D------u m-n--ţi--up-? D- c- n- m------ s---- D- c- n- m-n-a-i s-p-? ---------------------- De ce nu mâncaţi supa? 0
Ја је нисам наручио / наручила. N- -m-com--d----. N- a- c---------- N- a- c-m-n-a---. ----------------- Nu am comandat-o. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. N-------ân----ntru c- n- -- c-ma-da--o. N- o m----- p----- c- n- a- c---------- N- o m-n-n- p-n-r- c- n- a- c-m-n-a---. --------------------------------------- Nu o mănânc pentru că nu am comandat-o. 0
Зашто не једете месо? D--ce--u--â---ţ- carnea? D- c- n- m------ c------ D- c- n- m-n-a-i c-r-e-? ------------------------ De ce nu mâncaţi carnea? 0
Ја сам вегетеријанац. Eu-su-t--e--t-r-an. E- s--- v---------- E- s-n- v-g-t-r-a-. ------------------- Eu sunt vegetarian. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Nu-o m--ânc -entru că -unt -e--t-ri--. N- o m----- p----- c- s--- v---------- N- o m-n-n- p-n-r- c- s-n- v-g-t-r-a-. -------------------------------------- Nu o mănânc pentru că sunt vegetarian. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…