Рјечник

sr нешто образложити 3   »   pl uzasadnić coś 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [siedemdziesiąt siedem]

uzasadnić coś 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Зашто не једете торту? Dl---ego --e ----an ---ani tor--? D------- n-- j- p-- / p--- t----- D-a-z-g- n-e j- p-n / p-n- t-r-u- --------------------------------- Dlaczego nie je pan / pani tortu? 0
Ја морам смршати. M---ę--chu-ną-. M---- s-------- M-s-ę s-h-d-ą-. --------------- Muszę schudnąć. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. N-e j-m---- ----ę-s---dnąć. N-- j--- b- m---- s-------- N-e j-m- b- m-s-ę s-h-d-ą-. --------------------------- Nie jem, bo muszę schudnąć. 0
Зашто не пијете пиво? D----e----i- pi----a--- ---i-pi--? D------- n-- p--- p-- / p--- p---- D-a-z-g- n-e p-j- p-n / p-n- p-w-? ---------------------------------- Dlaczego nie pije pan / pani piwa? 0
Ја морам још возити. Mu--ę ---zc---pr----z-ć. M---- j------ p--------- M-s-ę j-s-c-e p-o-a-z-ć- ------------------------ Muszę jeszcze prowadzić. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Nie-pi--,--o--us-ę j--z----p---a-z--. N-- p---- b- m---- j------ p--------- N-e p-j-, b- m-s-ę j-s-c-e p-o-a-z-ć- ------------------------------------- Nie piję, bo muszę jeszcze prowadzić. 0
Зашто не пијеш кафу? D-a--e-- n---pi---- te- -aw-? D------- n-- p----- t-- k---- D-a-z-g- n-e p-j-s- t-j k-w-? ----------------------------- Dlaczego nie pijesz tej kawy? 0
Хладна је. J-st z--na. J--- z----- J-s- z-m-a- ----------- Jest zimna. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Ni---i-ę ---,-bo j-s--z--na. N-- p--- j--- b- j--- z----- N-e p-j- j-j- b- j-s- z-m-a- ---------------------------- Nie piję jej, bo jest zimna. 0
Зашто не пијеш чај? D-ac-ego-nie p--e-z --- ---b-ty? D------- n-- p----- t-- h------- D-a-z-g- n-e p-j-s- t-j h-r-a-y- -------------------------------- Dlaczego nie pijesz tej herbaty? 0
Немам шећера. Nie-ma- cuk-u. N-- m-- c----- N-e m-m c-k-u- -------------- Nie mam cukru. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Ni--------e----- -ie-ma----kru. N-- p--- j--- b- n-- m-- c----- N-e p-j- j-j- b- n-e m-m c-k-u- ------------------------------- Nie piję jej, bo nie mam cukru. 0
Зашто не једете супу? D-a-z--- ----j------/ -a-i-t-j --py? D------- n-- j- p-- / p--- t-- z---- D-a-z-g- n-e j- p-n / p-n- t-j z-p-? ------------------------------------ Dlaczego nie je pan / pani tej zupy? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Nie z---wi-łem / z-m-wi--------. N-- z--------- / z--------- j--- N-e z-m-w-a-e- / z-m-w-a-a- j-j- -------------------------------- Nie zamawiałem / zamawiałam jej. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. N-e -em--b- -ej --e--am-wia--m---z----iał--. N-- j--- b- j-- n-- z--------- / z---------- N-e j-m- b- j-j n-e z-m-w-a-e- / z-m-w-a-a-. -------------------------------------------- Nie jem, bo jej nie zamawiałem / zamawiałam. 0
Зашто не једете месо? D--cz--o nie -e -an-/-pa-i -e-o mi---? D------- n-- j- p-- / p--- t--- m----- D-a-z-g- n-e j- p-n / p-n- t-g- m-ę-a- -------------------------------------- Dlaczego nie je pan / pani tego mięsa? 0
Ја сам вегетеријанац. Jest-m -ege---iani--- /-we----ri-nką. J----- w------------- / w------------ J-s-e- w-g-t-r-a-i-e- / w-g-t-r-a-k-. ------------------------------------- Jestem wegetarianinem / wegetarianką. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. N---j-- go---- ---t-- w--e--ri--i-e- --w-g-tar--n--. N-- j-- g-- b- j----- w------------- / w------------ N-e j-m g-, b- j-s-e- w-g-t-r-a-i-e- / w-g-t-r-a-k-. ---------------------------------------------------- Nie jem go, bo jestem wegetarianinem / wegetarianką. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…