Рјечник

sr нешто образложити 3   »   lt ką pagrįsti 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [septyniasdešimt septyni]

ką pagrįsti 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Зашто не једете торту? Ko--- (j--) n-------- t----? Kodėl (jūs) nevalgote torto? 0
Ја морам смршати. (A-) t---- n------ s----. (Aš) turiu numesti svorį. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. (A-) n-------- n-- t---- n------ s----. (Aš) nevalgau, nes turiu numesti svorį. 0
Зашто не пијете пиво? Ko--- (j--) n-------- a----? Kodėl (jūs) negeriate alaus? 0
Ја морам још возити. (A-) d-- t------ v-------. (Aš) dar turėsiu važiuoti. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. (A-) n------- n-- d-- t------ v-------. (Aš) negeriu, nes dar turėsiu važiuoti. 0
Зашто не пијеш кафу? Ko--- n----- k----? Kodėl negeri kavos? 0
Хладна је. Ji a-----. Ji atšalo. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Aš j-- n------- n-- j- a----- / y-- š----. Aš jos negeriu, nes ji atšalo / yra šalta. 0
Зашто не пијеш чај? Ko--- n----- a------? Kodėl negeri arbatos? 0
Немам шећера. (A-) n------ c------. (Aš) neturiu cukraus. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Aš j-- n------- n-- n------ c------. Aš jos negeriu, nes neturiu cukraus. 0
Зашто не једете супу? Ko--- (j--) n-------- s------? Kodėl (jūs) nevalgote sriubos? 0
Ја је нисам наручио / наручила. (A-) j-- n-----------. (Aš) jos neužsisakiau. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Aš j-- n-------- n-- n-----------. Aš jos nevalgau, nes neužsisakiau. 0
Зашто не једете месо? Ko--- (j--) n-------- m----? Kodėl (jūs) nevalgote mėsos? 0
Ја сам вегетеријанац. (A-) v-------- / --. (Aš) vegetaras / -ė. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Aš j-- n-------- n-- e-- v-------- / --. Aš jos nevalgau, nes esu vegetaras / -ė. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…