Рјечник

sr нешто образложити 3   »   mk нешто појаснува / образложува 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [седумдесет и седум]

77 [syedoomdyesyet i syedoom]

нешто појаснува / образложува 3

[nyeshto poјasnoova / obrazloʐoova 3]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   
српски македонски Игра Више
Зашто не једете торту? Зо--- н- ј- ј----- т------? Зошто не ја јадете тортата? 0
Zo---- n-- ј- ј------- t------?Zoshto nye јa јadyetye tortata?
Ја морам смршати. Ја- м---- д- о------. Јас морам да ослабам. 0
Јa- m---- d- o------.Јas moram da oslabam.
Ја је не једем, јер морам смршати. Ја- н- ј- ј----- б------ м---- д- о------. Јас не ја јадам, бидејки морам да ослабам. 0
Јa- n-- ј- ј----- b------- m---- d- o------.Јas nye јa јadam, bidyeјki moram da oslabam.
Зашто не пијете пиво? Зо--- н- г- п---- п-----? Зошто не го пиете пивото? 0
Zo---- n-- g-- p------ p-----?Zoshto nye guo piyetye pivoto?
Ја морам још возити. Ја- м---- у--- д- в----. Јас морам уште да возам. 0
Јa- m---- o------ d- v----.Јas moram ooshtye da vozam.
Ја га не пијем, јер још морам возити. Ја- н- г- п----- б------ м---- у--- д- в----. Јас не го пијам, бидејки морам уште да возам. 0
Јa- n-- g-- p----- b------- m---- o------ d- v----.Јas nye guo piјam, bidyeјki moram ooshtye da vozam.
Зашто не пијеш кафу? Зо--- н- г- п--- к-----? Зошто не го пиеш кафето? 0
Zo---- n-- g-- p----- k------?Zoshto nye guo piyesh kafyeto?
Хладна је. То- е с------. Тоа е студено. 0
To- y- s--------.Toa ye stoodyeno.
Ја је не пијем, јер је хладна. Ја- н- г- п----- б------ е с------. Јас не го пијам, бидејки е студено. 0
Јa- n-- g-- p----- b------- y- s--------.Јas nye guo piјam, bidyeјki ye stoodyeno.
Зашто не пијеш чај? Зо--- н- г- п--- ч----? Зошто не го пиеш чајот? 0
Zo---- n-- g-- p----- c-----?Zoshto nye guo piyesh chaјot?
Немам шећера. Не--- ш----. Немам шеќер. 0
Ny---- s--------.Nyemam shyekjyer.
Ја га не пијем, јер немам шећера. Ја- н- г- п----- б------ н---- ш----. Јас не го пијам, бидејки немам шеќер. 0
Јa- n-- g-- p----- b------- n----- s--------.Јas nye guo piјam, bidyeјki nyemam shyekjyer.
Зашто не једете супу? Зо--- н- ј- ј----- с-----? Зошто не ја јадете супата? 0
Zo---- n-- ј- ј------- s------?Zoshto nye јa јadyetye soopata?
Ја је нисам наручио / наручила. Ја- н- ј- н------. Јас не ја нарачав. 0
Јa- n-- ј- n-------.Јas nye јa narachav.
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Ја- н- ј- ј----- б------ н- ј- н------. Јас не ја јадам, бидејки не ја нарачав. 0
Јa- n-- ј- ј----- b------- n-- ј- n-------.Јas nye јa јadam, bidyeјki nye јa narachav.
Зашто не једете месо? Зо--- н- г- ј----- м-----? Зошто не го јадете месото? 0
Zo---- n-- g-- ј------- m------?Zoshto nye guo јadyetye myesoto?
Ја сам вегетеријанац. Ја- с-- в------------. Јас сум вегетаријанец. 0
Јa- s--- v-----------------.Јas soom vyeguyetariјanyetz.
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Ја- н- г- ј----- б------ с-- в------------. Јас не го јадам, бидејки сум вегетаријанец. 0
Јa- n-- g-- ј----- b------- s--- v-----------------.Јas nye guo јadam, bidyeјki soom vyeguyetariјanyetz.

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…