Я яг- не п’ю--б- мн--т-эб--я--- -і------ ----на-.
Я я__ н_ п___ б_ м__ т____ я___ к_______ м_______
Я я-о н- п-ю- б- м-е т-э-а я-ч- к-р-в-ц- м-ш-н-й-
-------------------------------------------------
Я яго не п’ю, бо мне трэба яшчэ кіраваць машынай. 0 Ya -a-- ne p’--, bo --- t---- --shc-e kі-a---s--m-sh-nay.Y_ y___ n_ p____ b_ m__ t____ y______ k________ m________Y- y-g- n- p-y-, b- m-e t-e-a y-s-c-e k-r-v-t-’ m-s-y-a-.---------------------------------------------------------Ya yago ne p’yu, bo mne treba yashche kіravats’ mashynay.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја га не пијем, јер још морам возити.
Я яго не п’ю, бо мне трэба яшчэ кіраваць машынай.
Ya yago ne p’yu, bo mne treba yashche kіravats’ mashynay.
Я яе н- п-ю,--о--н- ха-одн--.
Я я_ н_ п___ б_ я__ х________
Я я- н- п-ю- б- я-а х-л-д-а-.
-----------------------------
Я яе не п’ю, бо яна халодная. 0 Ya-y-----e --yu, -- -an--k--lodna-a.Y_ y___ n_ p____ b_ y___ k__________Y- y-y- n- p-y-, b- y-n- k-a-o-n-y-.------------------------------------Ya yaye ne p’yu, bo yana khalodnaya.
У-м--е няма цу--у.
У м___ н___ ц_____
У м-н- н-м- ц-к-у-
------------------
У мяне няма цукру. 0 U-m--ne n-a-- ts-kru.U m____ n____ t______U m-a-e n-a-a t-u-r-.---------------------U myane nyama tsukru.
Я -е--- -’-,--- ------ н-ма ---ру.
Я я_ н_ п___ б_ ў м___ н___ ц_____
Я я- н- п-ю- б- ў м-н- н-м- ц-к-у-
----------------------------------
Я яе не п’ю, бо ў мяне няма цукру. 0 Y- yaye-ne-p’yu--bo - my--e -y----t-uk-u.Y_ y___ n_ p____ b_ u m____ n____ t______Y- y-y- n- p-y-, b- u m-a-e n-a-a t-u-r-.-----------------------------------------Ya yaye ne p’yu, bo u myane nyama tsukru.
Я -го-н--з----в--.
Я я__ н_ з________
Я я-о н- з-к-з-а-.
------------------
Я яго не заказваў. 0 Y--ya-o--e-zakaz-a-.Y_ y___ n_ z________Y- y-g- n- z-k-z-a-.--------------------Ya yago ne zakazvau.
Я яг- -е-е-,-бо - --- -е ---а-в--.
Я я__ н_ е__ б_ я я__ н_ з________
Я я-о н- е-, б- я я-о н- з-к-з-а-.
----------------------------------
Я яго не ем, бо я яго не заказваў. 0 Ya--ago ne y--,--o-y- -ago-n- zaka--au.Y_ y___ n_ y___ b_ y_ y___ n_ z________Y- y-g- n- y-m- b- y- y-g- n- z-k-z-a-.---------------------------------------Ya yago ne yem, bo ya yago ne zakazvau.
Я вег---р-ян--.
Я в____________
Я в-г-т-р-я-е-.
---------------
Я вегетарыянец. 0 Ya -e---aryya----.Y_ v______________Y- v-g-t-r-y-n-t-.------------------Ya vegetaryyanets.
Я--е -м-мяс---б- я ве-е--рыяне-.
Я н_ е_ м____ б_ я в____________
Я н- е- м-с-, б- я в-г-т-р-я-е-.
--------------------------------
Я не ем мяса, бо я вегетарыянец. 0 Y- ---y-- -y-sa,-bo--- ---eta-yyan---.Y_ n_ y__ m_____ b_ y_ v______________Y- n- y-m m-a-a- b- y- v-g-t-r-y-n-t-.--------------------------------------Ya ne yem myasa, bo ya vegetaryyanets.
У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен.
Он мора да похрани сваку реч.
Ви га у томе можете подржати.
Гестикулирање је одличан начин помоћи.
Гестикулација потпомаже меморисање.
Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете.
Једна студија је ово јасно потврдила.
Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи.
У питању су биле измишљене речи.
Оне су припадале једном вештачком језику.
Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање.
То значи да их испитаници нису само чули и прочитали.
Користећи гесте они су приказивали њихово значење.
Док су учили, мерена им је мождана активност.
У току испитивања се дошло до занимљивог открића.
Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу.
Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга.
Ова додатна мождана активност утиче на памћење.
При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже.
Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области.
На тај начин се речник брже обрађује.
Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази.
Речи се на тај начин и боље похрањују.
Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју.
Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку.
Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења.
Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро.
Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…