Рјечник

sr нешто образложити 3   »   cs zdůvodnění 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [sedmdesát sedm]

zdůvodnění 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Зашто не једете торту? P--č ne-ít- -en d-r-? P--- n----- t-- d---- P-o- n-j-t- t-n d-r-? --------------------- Proč nejíte ten dort? 0
Ја морам смршати. M--ím zh-b-o--. M---- z-------- M-s-m z-u-n-u-. --------------- Musím zhubnout. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. N-j-- --n --rt,----tože -u------ubnou-. N---- t-- d---- p------ m---- z-------- N-j-m t-n d-r-, p-o-o-e m-s-m z-u-n-u-. --------------------------------------- Nejím ten dort, protože musím zhubnout. 0
Зашто не пијете пиво? Pro- -ep----e----pi--? P--- n------- t- p---- P-o- n-p-j-t- t- p-v-? ---------------------- Proč nepijete to pivo? 0
Ја морам још возити. Mu-í- -e-t----d-t. M---- j---- ř----- M-s-m j-š-ě ř-d-t- ------------------ Musím ještě řídit. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. N-piju --,-p----že musím -e-tě-řídit. N----- h-- p------ m---- j---- ř----- N-p-j- h-, p-o-o-e m-s-m j-š-ě ř-d-t- ------------------------------------- Nepiju ho, protože musím ještě řídit. 0
Зашто не пијеш кафу? Proč--epi--š -u --v-? P--- n------ t- k---- P-o- n-p-j-š t- k-v-? --------------------- Proč nepiješ tu kávu? 0
Хладна је. J- -tuden-. J- s------- J- s-u-e-á- ----------- Je studená. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Ne-ud- ji --t, pr----e--e st--e-á. N----- j- p--- p------ j- s------- N-b-d- j- p-t- p-o-o-e j- s-u-e-á- ---------------------------------- Nebudu ji pít, protože je studená. 0
Зашто не пијеш чај? Pro- n-p--eš-t-n č--? P--- n------ t-- č--- P-o- n-p-j-š t-n č-j- --------------------- Proč nepiješ ten čaj? 0
Немам шећера. Nem-m cuk-. N---- c---- N-m-m c-k-. ----------- Nemám cukr. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Nepij- ten --j,-p---ož--n-m-- cu--. N----- t-- č--- p------ n---- c---- N-p-j- t-n č-j- p-o-o-e n-m-m c-k-. ----------------------------------- Nepiju ten čaj, protože nemám cukr. 0
Зашто не једете супу? Pr---ne---- -- po--vku? P--- n----- t- p------- P-o- n-j-t- t- p-l-v-u- ----------------------- Proč nejíte tu polévku? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Neob-ed--- ---- -i -i. N--------- j--- s- j-- N-o-j-d-a- j-e- s- j-. ---------------------- Neobjednal jsem si ji. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. N-bud--ji -íst,----t-že-js---s- ji ---b-ednal. N----- j- j---- p------ j--- s- j- n---------- N-b-d- j- j-s-, p-o-o-e j-e- s- j- n-o-j-d-a-. ---------------------------------------------- Nebudu ji jíst, protože jsem si ji neobjednal. 0
Зашто не једете месо? P-oč ne-í-- t- m-s-? P--- n----- t- m---- P-o- n-j-t- t- m-s-? -------------------- Proč nejíte to maso? 0
Ја сам вегетеријанац. J-em ---e-ar---. J--- v---------- J-e- v-g-t-r-á-. ---------------- Jsem vegetarián. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Nej-m-to, -r-to-- j-e--ve-eta-i--. N---- t-- p------ j--- v---------- N-j-m t-, p-o-o-e j-e- v-g-t-r-á-. ---------------------------------- Nejím to, protože jsem vegetarián. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…