Knjiga fraza

bs Djelatnosti   »   el Δραστηριότητες

13 [trinaest]

Djelatnosti

Djelatnosti

13 [δεκατρία]

13 [dekatría]

Δραστηριότητες

[Drastēriótētes]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Šta radi Marta? Τι κ-ν-ι - ----α; Τ- κ---- η Μ----- Τ- κ-ν-ι η Μ-ρ-α- ----------------- Τι κάνει η Μάρτα; 0
Ti k-ne- ē--árta? T- k---- ē M----- T- k-n-i ē M-r-a- ----------------- Ti kánei ē Márta?
Ona radi u birou. Δο---ύε- ----γραφ-ίο. Δ------- σ-- γ------- Δ-υ-ε-ε- σ-ο γ-α-ε-ο- --------------------- Δουλεύει στο γραφείο. 0
D-ul-úei --o -r---e-o. D------- s-- g-------- D-u-e-e- s-o g-a-h-í-. ---------------------- Douleúei sto grapheío.
Ona radi na kompjuteru. Δου--ύ-ι--τ-ν υπο-----τή. Δ------- σ--- υ---------- Δ-υ-ε-ε- σ-ο- υ-ο-ο-ι-τ-. ------------------------- Δουλεύει στον υπολογιστή. 0
Dou-eúei s-----po--g-s-ḗ. D------- s--- y---------- D-u-e-e- s-o- y-o-o-i-t-. ------------------------- Douleúei ston ypologistḗ.
Gdje je Marta? Π-ύ --να- --Μ--τα; Π-- ε---- η Μ----- Π-ύ ε-ν-ι η Μ-ρ-α- ------------------ Πού είναι η Μάρτα; 0
Po- eí--i-ē-M---a? P-- e---- ē M----- P-ú e-n-i ē M-r-a- ------------------ Poú eínai ē Márta?
U kinu. Στ------μ-. Σ-- σ------ Σ-ο σ-ν-μ-. ----------- Στο σινεμά. 0
S---si----. S-- s------ S-o s-n-m-. ----------- Sto sinemá.
Ona gleda film. Βλ-πει -ία -α----. Β----- μ-- τ------ Β-έ-ε- μ-α τ-ι-ί-. ------------------ Βλέπει μία ταινία. 0
B----i---- --i-ía. B----- m-- t------ B-é-e- m-a t-i-í-. ------------------ Blépei mía tainía.
Šta radi Petar? Τ--κάνει-- Π--ε-; Τ- κ---- ο Π----- Τ- κ-ν-ι ο Π-τ-ρ- ----------------- Τι κάνει ο Πέτερ; 0
Ti kán-i o--é-er? T- k---- o P----- T- k-n-i o P-t-r- ----------------- Ti kánei o Péter?
On studira na univerzitetu. Σπου-ά--- στο --νε-ιστ---ο. Σ-------- σ-- π------------ Σ-ο-δ-ζ-ι σ-ο π-ν-π-σ-ή-ι-. --------------------------- Σπουδάζει στο πανεπιστήμιο. 0
Spo-dá-ei --- -a-ep-s--mio. S-------- s-- p------------ S-o-d-z-i s-o p-n-p-s-ḗ-i-. --------------------------- Spoudázei sto panepistḗmio.
On studira jezike. Σ-ουδάζ-ι-γλώσ--ς. Σ-------- γ------- Σ-ο-δ-ζ-ι γ-ώ-σ-ς- ------------------ Σπουδάζει γλώσσες. 0
Spo-dá-e------ses. S-------- g------- S-o-d-z-i g-ṓ-s-s- ------------------ Spoudázei glṓsses.
Gdje je Petar? Πού----αι-ο --τ--; Π-- ε---- ο Π----- Π-ύ ε-ν-ι ο Π-τ-ρ- ------------------ Πού είναι ο Πέτερ; 0
Po----nai - P--e-? P-- e---- o P----- P-ú e-n-i o P-t-r- ------------------ Poú eínai o Péter?
U kafiću. Στ-ν-κ--ε-έρια. Σ--- κ--------- Σ-η- κ-φ-τ-ρ-α- --------------- Στην καφετέρια. 0
St---k-ph---r-a. S--- k---------- S-ē- k-p-e-é-i-. ---------------- Stēn kaphetéria.
On pije kafu. Π---ι --φέ. Π---- κ---- Π-ν-ι κ-φ-. ----------- Πίνει καφέ. 0
Pí-ei -aphé. P---- k----- P-n-i k-p-é- ------------ Pínei kaphé.
Kuda idu rado? Πο- τ----α-έ-ει να -η--ί--υ-; Π-- τ--- α----- ν- π--------- Π-ύ τ-υ- α-έ-ε- ν- π-γ-ί-ο-ν- ----------------------------- Πού τους αρέσει να πηγαίνουν; 0
Po----u- a--se---a-p-g-ín-un? P-- t--- a----- n- p--------- P-ú t-u- a-é-e- n- p-g-í-o-n- ----------------------------- Poú tous arései na pēgaínoun?
Na koncert. Σε--υ--υλ--ς. Σ- σ--------- Σ- σ-ν-υ-ί-ς- ------------- Σε συναυλίες. 0
Se-s--a-l---. S- s--------- S- s-n-u-í-s- ------------- Se synaulíes.
Oni rado slušaju muziku. Τ-υ- ---σει -α --ού-----σικ-. Τ--- α----- ν- α---- μ------- Τ-υ- α-έ-ε- ν- α-ο-ν μ-υ-ι-ή- ----------------------------- Τους αρέσει να ακούν μουσική. 0
T----arése- na -k--------ikḗ. T--- a----- n- a---- m------- T-u- a-é-e- n- a-o-n m-u-i-ḗ- ----------------------------- Tous arései na akoún mousikḗ.
Kuda oni ne idu rado? Π-- --ν το----ρέσε---- πηγ-ί-ο-ν; Π-- δ-- τ--- α----- ν- π--------- Π-ύ δ-ν τ-υ- α-έ-ε- ν- π-γ-ί-ο-ν- --------------------------------- Πού δεν τους αρέσει να πηγαίνουν; 0
P-ú d-- -o-- ---s-- -a-p-ga-----? P-- d-- t--- a----- n- p--------- P-ú d-n t-u- a-é-e- n- p-g-í-o-n- --------------------------------- Poú den tous arései na pēgaínoun?
U disko. Στη -τ---ο. Σ-- ν------ Σ-η ν-ί-κ-. ----------- Στη ντίσκο. 0
St- --ís--. S-- n------ S-ē n-í-k-. ----------- Stē ntísko.
Oni ne plešu rado. Δ-ν --υ--α--σ-ι --χ-ρ--. Δ-- τ--- α----- ο χ----- Δ-ν τ-υ- α-έ-ε- ο χ-ρ-ς- ------------------------ Δεν τους αρέσει ο χορός. 0
D-- tou---r-s-- - ---rós. D-- t--- a----- o c------ D-n t-u- a-é-e- o c-o-ó-. ------------------------- Den tous arései o chorós.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi širom svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek maternji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezičke oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često baziraju na evropskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici takođe imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je zato što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Takođe dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Da li ste to znali?
Finski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s mađarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!