Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   it Passato 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [ottantadue]

Passato 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski italijanski Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? H-i --v--o --i-mar- l-am-u--n--? H-- d----- c------- l----------- H-i d-v-t- c-i-m-r- l-a-b-l-n-a- -------------------------------- Hai dovuto chiamare l’ambulanza? 0
Jesi li morao / morala zvati doktora? Ha----v-to c-i-mar-----m-di-o? H-- d----- c------- i- m------ H-i d-v-t- c-i-m-r- i- m-d-c-? ------------------------------ Hai dovuto chiamare il medico? 0
Jesi li morao / morala zvati policiju? H-i-d------c--a--r--la po--zia? H-- d----- c------- l- p------- H-i d-v-t- c-i-m-r- l- p-l-z-a- ------------------------------- Hai dovuto chiamare la polizia? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Ha il-num-ro -i----ef--o--U---o-e--o f---e -’-----. H- i- n----- d- t-------- U- m------ f- c- l------- H- i- n-m-r- d- t-l-f-n-? U- m-m-n-o f- c- l-a-e-o- --------------------------------------------------- Ha il numero di telefono? Un momento fa ce l’avevo. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. H- ---nd-r-z--? -- m--en-- f--c- -’-v-vo. H- l----------- U- m------ f- c- l------- H- l-i-d-r-z-o- U- m-m-n-o f- c- l-a-e-o- ----------------------------------------- Ha l’indirizzo? Un momento fa ce l’avevo. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Ha-la---a-ta-d--la-cit-à? -n--om-nt- fa -- -’a-e--. H- l- p----- d---- c----- U- m------ f- c- l------- H- l- p-a-t- d-l-a c-t-à- U- m-m-n-o f- c- l-a-e-o- --------------------------------------------------- Ha la pianta della città? Un momento fa ce l’avevo. 0
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. È-s-a-o pu---al-?-N-- - -ius-ito-ad-esse-e-puntua--. È s---- p-------- N-- è r------- a- e----- p-------- È s-a-o p-n-u-l-? N-n è r-u-c-t- a- e-s-r- p-n-u-l-. ---------------------------------------------------- È stato puntuale? Non è riuscito ad essere puntuale. 0
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. H- trov-t-----strada--N-- --us-iv----trov-re--a -trad-. H- t------ l- s------ N-- r------- a t------ l- s------ H- t-o-a-o l- s-r-d-? N-n r-u-c-v- a t-o-a-e l- s-r-d-. ------------------------------------------------------- Ha trovato la strada? Non riusciva a trovare la strada. 0
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. Ti c---v---No- r-u--iva - -ap-rmi. T- c------ N-- r------- a c------- T- c-p-v-? N-n r-u-c-v- a c-p-r-i- ---------------------------------- Ti capiva? Non riusciva a capirmi. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? Per-hé --n--ei ri-scit- ad-ar-i-ar--p-nt--l-en-e? P----- n-- s-- r------- a- a------- p------------ P-r-h- n-n s-i r-u-c-t- a- a-r-v-r- p-n-u-l-e-t-? ------------------------------------------------- Perché non sei riuscito ad arrivare puntualmente? 0
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? Pe-c---no- -iusc-v--a trov-re ----t-a--? P----- n-- r------- a t------ l- s------ P-r-h- n-n r-u-c-v- a t-o-a-e l- s-r-d-? ---------------------------------------- Perché non riuscivi a trovare la strada? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Perc-é-n-- -i----v- a c-pi-lo? P----- n-- r------- a c------- P-r-h- n-n r-u-c-v- a c-p-r-o- ------------------------------ Perché non riuscivi a capirlo? 0
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. N-n so-o--i-s---- ad---r-v--- p-n-ua---nte,-p-rch- l’--t-bus-no----n-v-. N-- s--- r------- a- a------- p------------ p----- l-------- n-- v------ N-n s-n- r-u-c-t- a- a-r-v-r- p-n-u-l-e-t-, p-r-h- l-a-t-b-s n-n v-n-v-. ------------------------------------------------------------------------ Non sono riuscito ad arrivare puntualmente, perché l’autobus non veniva. 0
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. N-- -o-o--i--c-to-a-t-------la-st-a-a- perch----n--------a-p--nt--d-l---ci-t-. N-- s--- r------- a t------ l- s------ p----- n-- a---- l- p----- d---- c----- N-n s-n- r-u-c-t- a t-o-a-e l- s-r-d-, p-r-h- n-n a-e-o l- p-a-t- d-l-a c-t-à- ------------------------------------------------------------------------------ Non sono riuscito a trovare la strada, perché non avevo la pianta della città. 0
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. N-n so---r---c--o-a------lo, -e-c---l---usi-a -ra trop---a--a. N-- s--- r------- a c------- p----- l- m----- e-- t----- a---- N-n s-n- r-u-c-t- a c-p-r-o- p-r-h- l- m-s-c- e-a t-o-p- a-t-. -------------------------------------------------------------- Non sono riuscito a capirlo, perché la musica era troppo alta. 0
Ja sam morao / morala uzeti taksi. H- d----- --e-dere -n tas-ì. H- d----- p------- u- t----- H- d-v-t- p-e-d-r- u- t-s-ì- ---------------------------- Ho dovuto prendere un tassì. 0
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. Ho --v-to -om-r--e-un--pi---- della---t-à. H- d----- c------- u-- p----- d---- c----- H- d-v-t- c-m-r-r- u-a p-a-t- d-l-a c-t-à- ------------------------------------------ Ho dovuto comprare una pianta della città. 0
Ja sam morao / morala isključiti radio. H- dov-to --egner- -----d--. H- d----- s------- l- r----- H- d-v-t- s-e-n-r- l- r-d-o- ---------------------------- Ho dovuto spegnere la radio. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!