Knjiga fraza

bs U robnoj kući   »   sk V obchodnom dome

52 [pedeset i dva]

U robnoj kući

U robnoj kući

52 [päťdesiatdva]

V obchodnom dome

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovački Igra Više
Hoćemo li ići u jednu robnu kuću? Id--- do--b-hodné-- -omu? I---- d- o--------- d---- I-e-e d- o-c-o-n-h- d-m-? ------------------------- Ideme do obchodného domu? 0
Ja moram obaviti kupovinu. M-s-m--r-biť -e--ké -ákup-. M---- u----- n----- n------ M-s-m u-o-i- n-j-k- n-k-p-. --------------------------- Musím urobiť nejaké nákupy. 0
Hoću puno toga da kupim. Ch-em t-h- -----na---iť. C---- t--- v--- n------- C-c-m t-h- v-ľ- n-k-p-ť- ------------------------ Chcem toho veľa nakúpiť. 0
Gdje su uredski artikli? K-- sú k--c----s-----t-eb-? K-- s- k---------- p------- K-e s- k-n-e-á-s-e p-t-e-y- --------------------------- Kde sú kancelárske potreby? 0
Trebam koverte i papir za pisma. Po--e--j-m po--ov- ob---y-a ---i--. P--------- p------ o----- a p------ P-t-e-u-e- p-š-o-é o-á-k- a p-p-e-. ----------------------------------- Potrebujem poštové obálky a papier. 0
Trebam hemijske olovke i flomastere. P-----u--m-p----- -výra-ňo--če. P--------- p--- a z------------ P-t-e-u-e- p-r- a z-ý-a-ň-v-č-. ------------------------------- Potrebujem perá a zvýrazňovače. 0
Gdje je namještaj? K-e je-náby---? K-- j- n------- K-e j- n-b-t-k- --------------- Kde je nábytok? 0
Trebam ormar i komodu. P--r--u-em --ri-- -----o--. P--------- s----- a k------ P-t-e-u-e- s-r-ň- a k-m-d-. --------------------------- Potrebujem skriňu a komodu. 0
Trebam jedan pisaći sto i regal. Po-re-u----p-sa-í---ô- a -ol---. P--------- p----- s--- a p------ P-t-e-u-e- p-s-c- s-ô- a p-l-c-. -------------------------------- Potrebujem písací stôl a policu. 0
Gdje su igračke? K-e sú--rač-y? K-- s- h------ K-e s- h-a-k-? -------------- Kde sú hračky? 0
Trebam jednu lutku i medvjedića. Potr-buj-- -á--k- a-m---e--ka. P--------- b----- a m--------- P-t-e-u-e- b-b-k- a m-d-e-í-a- ------------------------------ Potrebujem bábiku a medvedíka. 0
Trebam fudbalsku loptu i šah. Po------em--utb-l-vú----t- a--a--y. P--------- f-------- l---- a š----- P-t-e-u-e- f-t-a-o-ú l-p-u a š-c-y- ----------------------------------- Potrebujem futbalovú loptu a šachy. 0
Gdje je alat? Kde -e -árad--? K-- j- n------- K-e j- n-r-d-e- --------------- Kde je náradie? 0
Trebam čekić i kliješta. Po--ebuje- kla-i-- - -li-št-. P--------- k------ a k------- P-t-e-u-e- k-a-i-o a k-i-š-e- ----------------------------- Potrebujem kladivo a kliešte. 0
Trebam bušilicu i odvijač. Pot--b-----v---k-- ------o--č. P--------- v---- a s---------- P-t-e-u-e- v-t-k a s-r-t-o-a-. ------------------------------ Potrebujem vrták a skrutkovač. 0
Gdje je nakit? Kde s- --er-y? K-- s- š------ K-e s- š-e-k-? -------------- Kde sú šperky? 0
Trebam ogrlicu i narukvicu. Po-----je--r-ti-zk----ná-a-o-. P--------- r------- a n------- P-t-e-u-e- r-t-a-k- a n-r-m-k- ------------------------------ Potrebujem retiazku a náramok. 0
Trebam prsten i naušnice. Po-rebu-em -rst-- - n--šni-e. P--------- p----- a n-------- P-t-e-u-e- p-s-e- a n-u-n-c-. ----------------------------- Potrebujem prsteň a náušnice. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Žene su nadarenije za jezike od muškaraca!

Žene su jednako inteligentne kao muškarci. U prosjeku i jedni i drugi imaju isti koeficijent inteligencije. Međutim, sposobnosti spolova se razlikuju. Muškarci, na primjer, bolje trodimenzionalno razmišljaju. Takođe bolje rješavaju matematičke zadatke. Žene, s druge strane, imaju bolje pamćenje. Pa bolje usvajaju jezike. Žene prave manje grešaka u pravopisu i gramatici. Takođe imaju veći vokabular i čitaju tečnije. Stoga u jezičkim testovima većinom postižu bolje rezultate. Razlog isticanja žena u jezicima leži u mozgu. Muški i ženski mozak su drugačije organizirani. Za jezike je odgovorna lijeva polovina mozga. To područje kontrolira jezičke procese. Usto žene koriste obje polovine pri obradi jezika. Njihove dvije polovine mozga takođe bolje razmjenjuju informacije. Dakle, ženski mozak je kod jezičke obrade aktivniji. Na taj su način žene u mogućnosti da učinkovitije obrađuju jezik. Još nije poznato zašto se ta dva mozga razlikuju. Neki istaživači smatraju da je biologija uzrok tome. Ženski i muški geni utječu na razvoj mozga. Priroda muškaraca i žena zavisi i od hormona. Drugi opet kažu da odgoj utječe na naš razvoj. Jer se sa ženskom djecom više priča te im se više čita. Dječaci, s druge strane, dobijaju više tehničkih igračaka. Dakle, moguće je da naša okolina oblikuje naš mozak. S druge strane, određene razlike postoje širom svijeta. U svakoj kulturi djeca se drugačije odgajaju...
Da li ste to znali?
Vijetnamski spada u mon-kmerske jezike. To je maternji jezik više od 80 miliona ljudi. Nije u srodstvu s kineskim. Veliki dio jezičkog fonda je, međutim, kineskog porijekla. Razlog tome je što je Vijetnam bio 1000 godina pod dominacijom Kine. U doba kolonijalizma francuski je imao veliki utjecaj na razvoj vijetnamskog. Vijetnamski je tonski jezik. To znači da visina tona slogova odlučuje o njihovom značenju. Pogrešan izgovor može izgovoreno potpuno promijeniti ili čak obesmisliti. U vijetnamskom se ukupno razlikuje šest visina tonova. Jezik danas koristi latinična slova. Prije su se koristili kineski pisani znakovi. Pošto je vijetnamski izolirajući jezik, riječi se ne dekliniraju. Jezik je još uvijek nedovoljno istražen… Otkrijte ga, zaista se isplati!