Knjiga fraza

bs U robnoj kući   »   hy In the department store

52 [pedeset i dva]

U robnoj kući

U robnoj kući

52 [հիսուներկու]

52 [hisunerku]

In the department store

[hanrakhanut’um]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Hoćemo li ići u jednu robnu kuću? Գն------------նո-թ: Գ----- հ----------- Գ-ա-ն- հ-ն-ա-ա-ո-թ- ------------------- Գնա՞նք հանրախանութ: 0
G-a՞nk’-h----k----t’ G------ h----------- G-a-n-’ h-n-a-h-n-t- -------------------- Gna՞nk’ hanrakhanut’
Ja moram obaviti kupovinu. Ե- --տ--- -նումնե--անեմ: Ե- պ--- է գ------- ա---- Ե- պ-տ- է գ-ո-մ-ե- ա-ե-: ------------------------ Ես պետք է գնումներ անեմ: 0
Y-- -e-k’ - g---ner a-em Y-- p---- e g------ a--- Y-s p-t-’ e g-u-n-r a-e- ------------------------ Yes petk’ e gnumner anem
Hoću puno toga da kupim. Ե--շատ ---ւ-ն-- ---եմ--նելո-: Ե- շ-- գ------- ո---- ա------ Ե- շ-տ գ-ո-մ-ե- ո-ն-մ ա-ե-ո-: ----------------------------- Ես շատ գնումներ ունեմ անելու: 0
Y----hat--num--r-un-----elu Y-- s--- g------ u--- a---- Y-s s-a- g-u-n-r u-e- a-e-u --------------------------- Yes shat gnumner unem anelu
Gdje su uredski artikli? Որ-ե-- -ն--ր-ն--ա----տո-յք---ը: Ո----- ե- գ------- պ----------- Ո-տ-՞- ե- գ-ե-ա-ա- պ-տ-ւ-ք-ե-ը- ------------------------------- Որտե՞ղ են գրենական պիտույքները: 0
V----՞-h y-- --e-a-a- --tuyk-nery V------- y-- g------- p---------- V-r-e-g- y-n g-e-a-a- p-t-y-’-e-y --------------------------------- Vorte՞gh yen grenakan pituyk’nery
Trebam koverte i papir za pisma. Ին- ծրա---ր--վ ----- -- անհ-աժ-շ-: Ի-- ծ------ ե- թ---- ե- ա--------- Ի-ձ ծ-ա-ն-ր ե- թ-թ-ր ե- ա-հ-ա-ե-տ- ---------------------------------- Ինձ ծրարներ եվ թղթեր են անհրաժեշտ: 0
I-d- t--a-n-r -e- t-g-t-ye--y---an-r-z-es-t I--- t------- y-- t-------- y-- a---------- I-d- t-r-r-e- y-v t-g-t-y-r y-n a-h-a-h-s-t ------------------------------------------- Indz tsrarner yev t’ght’yer yen anhrazhesht
Trebam hemijske olovke i flomastere. Ի-- գր-չն-ր - ֆ--մ-----ներ--ն---հր-ժ--տ: Ի-- գ------ և ֆ----------- ե- ա--------- Ի-ձ գ-ի-ն-ր և ֆ-ո-ա-տ-ր-ե- ե- ա-հ-ա-ե-տ- ---------------------------------------- Ինձ գրիչներ և ֆլոմաստերներ են անհրաժեշտ: 0
In---gri--’ne- y-- ----as-----r--e- --hra--esht I--- g-------- y-- f----------- y-- a---------- I-d- g-i-h-n-r y-v f-o-a-t-r-e- y-n a-h-a-h-s-t ----------------------------------------------- Indz grich’ner yev flomasterner yen anhrazhesht
Gdje je namještaj? Որ-ե՞--------ւյք-: Ո----- է կ-------- Ո-տ-՞- է կ-հ-ւ-ք-: ------------------ Որտե՞ղ է կահույքը: 0
Vort-՞---------yk-y V------- e k------- V-r-e-g- e k-h-y-’- ------------------- Vorte՞gh e kahuyk’y
Trebam ormar i komodu. Ի-ձ--ահա----և-զ----սեղ-ն է ա-հր----տ: Ի-- պ------ և զ--------- է ա--------- Ի-ձ պ-հ-ր-ն և զ-ր-ա-ե-ա- է ա-հ-ա-ե-տ- ------------------------------------- Ինձ պահարան և զարդասեղան է անհրաժեշտ: 0
I-dz --h--a- --v-z-r--se-ha- e ---ra-hesht I--- p------ y-- z---------- e a---------- I-d- p-h-r-n y-v z-r-a-e-h-n e a-h-a-h-s-t ------------------------------------------ Indz paharan yev zardaseghan e anhrazhesht
Trebam jedan pisaći sto i regal. Ինձ գր--եղ----------ն-- է--նհրաժ-շտ: Ի-- գ------- և դ------- է ա--------- Ի-ձ գ-ա-ե-ա- և դ-ր-կ-ե- է ա-հ-ա-ե-տ- ------------------------------------ Ինձ գրասեղան և դարակներ է անհրաժեշտ: 0
Indz ----eg-a- -ev da--kne--e anh--zhes-t I--- g-------- y-- d------- e a---------- I-d- g-a-e-h-n y-v d-r-k-e- e a-h-a-h-s-t ----------------------------------------- Indz graseghan yev darakner e anhrazhesht
Gdje su igračke? Ո----ղ են --ղալ--ն---: Ո----- ե- խ----------- Ո-տ-՞- ե- խ-ղ-լ-ք-ե-ը- ---------------------- Որտե՞ղ են խաղալիքները: 0
V------h ye--k--gh-l-k-n-ry V------- y-- k------------- V-r-e-g- y-n k-a-h-l-k-n-r- --------------------------- Vorte՞gh yen khaghalik’nery
Trebam jednu lutku i medvjedića. Ի-ձ ան-րաժեշտ-----կն-կ - արջ-ւ-: Ի-- ա-------- է տ----- և ա------ Ի-ձ ա-հ-ա-ե-տ է տ-կ-ի- և ա-ջ-ւ-: -------------------------------- Ինձ անհրաժեշտ է տիկնիկ և արջուկ: 0
In-- --h---he--t-e--i--ik--e- -rjuk I--- a---------- e t----- y-- a---- I-d- a-h-a-h-s-t e t-k-i- y-v a-j-k ----------------------------------- Indz anhrazhesht e tiknik yev arjuk
Trebam fudbalsku loptu i šah. Ինձ --հ--ժեշ- - --ւտբ--- գ--ա--և-շախմա-: Ի-- ա-------- է ֆ------- գ---- և շ------ Ի-ձ ա-հ-ա-ե-տ է ֆ-ւ-բ-լ- գ-դ-կ և շ-խ-ա-: ---------------------------------------- Ինձ անհրաժեշտ է ֆուտբոլի գնդակ և շախմատ: 0
I-d--anh---he-h--e-fut--l- ---ak--------k---t I--- a---------- e f------ g---- y-- s------- I-d- a-h-a-h-s-t e f-t-o-i g-d-k y-v s-a-h-a- --------------------------------------------- Indz anhrazhesht e futboli gndak yev shakhmat
Gdje je alat? Ո-տե՞ղ-ե--գոր-իք-ե--: Ո----- ե- գ---------- Ո-տ-՞- ե- գ-ր-ի-ն-ր-: --------------------- Որտե՞ղ են գործիքները: 0
Vort-՞g---e- g--ts-----ry V------- y-- g----------- V-r-e-g- y-n g-r-s-k-n-r- ------------------------- Vorte՞gh yen gortsik’nery
Trebam čekić i kliješta. Ինձ--ա--ա--ր - մ-ւ---և -քցան: Ի-- հ------- է մ---- և ա----- Ի-ձ հ-ր-ա-ո- է մ-ւ-ճ և ա-ց-ն- ----------------------------- Ինձ հարկավոր է մուրճ և աքցան: 0
Indz -------- --mu--- yev --’t-’an I--- h------- e m---- y-- a------- I-d- h-r-a-o- e m-r-h y-v a-’-s-a- ---------------------------------- Indz harkavor e murch yev ak’ts’an
Trebam bušilicu i odvijač. Ինձ -ա--ավ-ր է-և----ւտ--ահան: Ի-- հ------- է և պ----------- Ի-ձ հ-ր-ա-ո- է և պ-ո-տ-կ-հ-ն- ----------------------------- Ինձ հարկավոր է և պտուտակահան: 0
I-d- --r--vor-e --- -tutaka--n I--- h------- e y-- p--------- I-d- h-r-a-o- e y-v p-u-a-a-a- ------------------------------ Indz harkavor e yev ptutakahan
Gdje je nakit? Ո-տ-՞- -- զար-եր-: Ո----- ե- զ------- Ո-տ-՞- ե- զ-ր-ե-ը- ------------------ Որտե՞ղ են զարդերը: 0
Vo-t--g----n----d-ry V------- y-- z------ V-r-e-g- y-n z-r-e-y -------------------- Vorte՞gh yen zardery
Trebam ogrlicu i narukvicu. Ին----րկա-ո--ե- -ղ------պ---նջա-: Ի-- հ------- ե- շ--- և ա--------- Ի-ձ հ-ր-ա-ո- ե- շ-թ- և ա-ա-ա-ջ-ն- --------------------------------- Ինձ հարկավոր են շղթա և ապարանջան: 0
In-- ha-kavo- y-- sh-ht’a-y---apara-jan I--- h------- y-- s------ y-- a-------- I-d- h-r-a-o- y-n s-g-t-a y-v a-a-a-j-n --------------------------------------- Indz harkavor yen shght’a yev aparanjan
Trebam prsten i naušnice. Ինձ հ-ր-ավոր-ե- մ---ն- և ա-ա----եր: Ի-- հ------- ե- մ----- և ա--------- Ի-ձ հ-ր-ա-ո- ե- մ-տ-ն- և ա-ա-ջ-ղ-ր- ----------------------------------- Ինձ հարկավոր են մատանի և ականջողեր: 0
I-d----rkav-r -en --ta-i---v ak--jog-er I--- h------- y-- m----- y-- a--------- I-d- h-r-a-o- y-n m-t-n- y-v a-a-j-g-e- --------------------------------------- Indz harkavor yen matani yev akanjogher

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Žene su nadarenije za jezike od muškaraca!

Žene su jednako inteligentne kao muškarci. U prosjeku i jedni i drugi imaju isti koeficijent inteligencije. Međutim, sposobnosti spolova se razlikuju. Muškarci, na primjer, bolje trodimenzionalno razmišljaju. Takođe bolje rješavaju matematičke zadatke. Žene, s druge strane, imaju bolje pamćenje. Pa bolje usvajaju jezike. Žene prave manje grešaka u pravopisu i gramatici. Takođe imaju veći vokabular i čitaju tečnije. Stoga u jezičkim testovima većinom postižu bolje rezultate. Razlog isticanja žena u jezicima leži u mozgu. Muški i ženski mozak su drugačije organizirani. Za jezike je odgovorna lijeva polovina mozga. To područje kontrolira jezičke procese. Usto žene koriste obje polovine pri obradi jezika. Njihove dvije polovine mozga takođe bolje razmjenjuju informacije. Dakle, ženski mozak je kod jezičke obrade aktivniji. Na taj su način žene u mogućnosti da učinkovitije obrađuju jezik. Još nije poznato zašto se ta dva mozga razlikuju. Neki istaživači smatraju da je biologija uzrok tome. Ženski i muški geni utječu na razvoj mozga. Priroda muškaraca i žena zavisi i od hormona. Drugi opet kažu da odgoj utječe na naš razvoj. Jer se sa ženskom djecom više priča te im se više čita. Dječaci, s druge strane, dobijaju više tehničkih igračaka. Dakle, moguće je da naša okolina oblikuje naš mozak. S druge strane, određene razlike postoje širom svijeta. U svakoj kulturi djeca se drugačije odgajaju...
Da li ste to znali?
Vijetnamski spada u mon-kmerske jezike. To je maternji jezik više od 80 miliona ljudi. Nije u srodstvu s kineskim. Veliki dio jezičkog fonda je, međutim, kineskog porijekla. Razlog tome je što je Vijetnam bio 1000 godina pod dominacijom Kine. U doba kolonijalizma francuski je imao veliki utjecaj na razvoj vijetnamskog. Vijetnamski je tonski jezik. To znači da visina tona slogova odlučuje o njihovom značenju. Pogrešan izgovor može izgovoreno potpuno promijeniti ili čak obesmisliti. U vijetnamskom se ukupno razlikuje šest visina tonova. Jezik danas koristi latinična slova. Prije su se koristili kineski pisani znakovi. Pošto je vijetnamski izolirajući jezik, riječi se ne dekliniraju. Jezik je još uvijek nedovoljno istražen… Otkrijte ga, zaista se isplati!