Knjiga fraza

bs U robnoj kući   »   uk В магазині

52 [pedeset i dva]

U robnoj kući

U robnoj kući

52 [п’ятдесят два]

52 [pʺyatdesyat dva]

В магазині

[V mahazyni]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Hoćemo li ići u jednu robnu kuću? Йд-мо ---агази-? Й---- в м------- Й-е-о в м-г-з-н- ---------------- Йдемо в магазин? 0
Y-de-o --m--azyn? Y----- v m------- Y-d-m- v m-h-z-n- ----------------- Y̆demo v mahazyn?
Ja moram obaviti kupovinu. Я--овин-----п-ви-н- --о-и-и-з-куп-. Я п------ / п------ з------ з------ Я п-в-н-н / п-в-н-а з-о-и-и з-к-п-. ----------------------------------- Я повинен / повинна зробити закупи. 0
Y- povy-e- / p-v-n-a--r--yt- --k--y. Y- p------ / p------ z------ z------ Y- p-v-n-n / p-v-n-a z-o-y-y z-k-p-. ------------------------------------ YA povynen / povynna zrobyty zakupy.
Hoću puno toga da kupim. Я хочу------т- б--а-о з---п-в. Я х--- з------ б----- з------- Я х-ч- з-о-и-и б-г-т- з-к-п-в- ------------------------------ Я хочу зробити багато закупів. 0
Y- ---ch- z-oby-- bahato-zakup--. Y- k----- z------ b----- z------- Y- k-o-h- z-o-y-y b-h-t- z-k-p-v- --------------------------------- YA khochu zrobyty bahato zakupiv.
Gdje su uredski artikli? Де-- к-----я---кі -овари? Д- є к----------- т------ Д- є к-н-е-я-с-к- т-в-р-? ------------------------- Де є канцелярські товари? 0
D--ye -a-t--l--r---- ---ary? D- y- k------------- t------ D- y- k-n-s-l-a-s-k- t-v-r-? ---------------------------- De ye kantselyarsʹki tovary?
Trebam koverte i papir za pisma. М--і ------н--кон-е----і -о--о--й --пір. М--- п------- к------- і п------- п----- М-н- п-т-і-н- к-н-е-т- і п-ш-о-и- п-п-р- ---------------------------------------- Мені потрібні конверти і поштовий папір. 0
Me-i-potr---i konv---y-i p--htov--̆------. M--- p------- k------- i p--------- p----- M-n- p-t-i-n- k-n-e-t- i p-s-t-v-y- p-p-r- ------------------------------------------ Meni potribni konverty i poshtovyy̆ papir.
Trebam hemijske olovke i flomastere. М-ні п-т--бні ру-к--т-----м-с-е-и. М--- п------- р---- т- ф---------- М-н- п-т-і-н- р-ч-и т- ф-о-а-т-р-. ---------------------------------- Мені потрібні ручки та фломастери. 0
M-ni p-tr-----r----- -a f--m-s-e-y. M--- p------- r----- t- f---------- M-n- p-t-i-n- r-c-k- t- f-o-a-t-r-. ----------------------------------- Meni potribni ruchky ta flomastery.
Gdje je namještaj? Д--є-меблі? Д- є м----- Д- є м-б-і- ----------- Де є меблі? 0
De -- --bl-? D- y- m----- D- y- m-b-i- ------------ De ye mebli?
Trebam ormar i komodu. Ме-- по-р--н--ша-а --к----. М--- п------- ш--- і к----- М-н- п-т-і-н- ш-ф- і к-м-д- --------------------------- Мені потрібні шафа і комод. 0
M--- p---ib-i-s-af- - k-mod. M--- p------- s---- i k----- M-n- p-t-i-n- s-a-a i k-m-d- ---------------------------- Meni potribni shafa i komod.
Trebam jedan pisaći sto i regal. Мені-пот-ібні--ис--о-и--с-і--- --л-ц-. М--- п------- п-------- с--- і п------ М-н- п-т-і-н- п-с-м-в-й с-і- і п-л-ц-. -------------------------------------- Мені потрібні письмовий стіл і полиця. 0
Men---ot-i--i---s-m-v--- ---l - p--yt-ya. M--- p------- p--------- s--- i p-------- M-n- p-t-i-n- p-s-m-v-y- s-i- i p-l-t-y-. ----------------------------------------- Meni potribni pysʹmovyy̆ stil i polytsya.
Gdje su igračke? Де-є----ашки? Д- є і------- Д- є і-р-ш-и- ------------- Де є іграшки? 0
D- ------a----? D- y- i-------- D- y- i-r-s-k-? --------------- De ye ihrashky?
Trebam jednu lutku i medvjedića. М----п-тр-б----я-ь-а-- ---ш-вий --дм-ди-. М--- п------- л----- і п------- в-------- М-н- п-т-і-н- л-л-к- і п-ю-е-и- в-д-е-и-. ----------------------------------------- Мені потрібні лялька і плюшевий ведмедик. 0
Men- ---r--ni-------a - ply--he-yy̆ -edm--y-. M--- p------- l------ i p---------- v-------- M-n- p-t-i-n- l-a-ʹ-a i p-y-s-e-y-̆ v-d-e-y-. --------------------------------------------- Meni potribni lyalʹka i plyushevyy̆ vedmedyk.
Trebam fudbalsku loptu i šah. М--і -о-рі------т-о---ий -----і--а-и. М--- п------- ф--------- м--- і ш---- М-н- п-т-і-н- ф-т-о-ь-и- м-я- і ш-х-. ------------------------------------- Мені потрібні футбольний м’яч і шахи. 0
M--- potr--n- f-tbo------ -'y-c- i -hak--. M--- p------- f---------- m----- i s------ M-n- p-t-i-n- f-t-o-ʹ-y-̆ m-y-c- i s-a-h-. ------------------------------------------ Meni potribni futbolʹnyy̆ m'yach i shakhy.
Gdje je alat? Де ---нст--мен-и? Д- є і----------- Д- є і-с-р-м-н-и- ----------------- Де є інструменти? 0
D---e--n-t-um-n-y? D- y- i----------- D- y- i-s-r-m-n-y- ------------------ De ye instrumenty?
Trebam čekić i kliješta. М-ні-потрі-н- м---т-- і ----ко-уб-і. М--- п------- м------ і п----------- М-н- п-т-і-н- м-л-т-к і п-а-к-г-б-і- ------------------------------------ Мені потрібні молоток і пласкогубці. 0
Me-- -ot--------l-t---i ----k-hubtsi. M--- p------- m------ i p------------ M-n- p-t-i-n- m-l-t-k i p-a-k-h-b-s-. ------------------------------------- Meni potribni molotok i plaskohubtsi.
Trebam bušilicu i odvijač. Мені---т-іб-і---иль---в-крут-а. М--- п------- д---- і в-------- М-н- п-т-і-н- д-и-ь і в-к-у-к-. ------------------------------- Мені потрібні дриль і викрутка. 0
M-n- -o--ib-i--rylʹ-i--y---t-a. M--- p------- d---- i v-------- M-n- p-t-i-n- d-y-ʹ i v-k-u-k-. ------------------------------- Meni potribni drylʹ i vykrutka.
Gdje je nakit? Де------к--си? Д- є п-------- Д- є п-и-р-с-? -------------- Де є прикраси? 0
De-ye---y-r--y? D- y- p-------- D- y- p-y-r-s-? --------------- De ye prykrasy?
Trebam ogrlicu i narukvicu. Ме-- -от-іб-і-л------- -----сл-т. М--- п------- л------- і б------- М-н- п-т-і-н- л-н-ю-о- і б-а-л-т- --------------------------------- Мені потрібні ланцюжок і браслет. 0
Men- p-t-i-ni-l-n-sy----- ---r---e-. M--- p------- l---------- i b------- M-n- p-t-i-n- l-n-s-u-h-k i b-a-l-t- ------------------------------------ Meni potribni lantsyuzhok i braslet.
Trebam prsten i naušnice. М-ні -о-рі--і пе---е-ь-- с-р-ж--. М--- п------- п------- і с------- М-н- п-т-і-н- п-р-т-н- і с-р-ж-и- --------------------------------- Мені потрібні перстень і сережки. 0
Men- -o---------rs--nʹ ---e-ezh-y. M--- p------- p------- i s-------- M-n- p-t-i-n- p-r-t-n- i s-r-z-k-. ---------------------------------- Meni potribni perstenʹ i serezhky.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Žene su nadarenije za jezike od muškaraca!

Žene su jednako inteligentne kao muškarci. U prosjeku i jedni i drugi imaju isti koeficijent inteligencije. Međutim, sposobnosti spolova se razlikuju. Muškarci, na primjer, bolje trodimenzionalno razmišljaju. Takođe bolje rješavaju matematičke zadatke. Žene, s druge strane, imaju bolje pamćenje. Pa bolje usvajaju jezike. Žene prave manje grešaka u pravopisu i gramatici. Takođe imaju veći vokabular i čitaju tečnije. Stoga u jezičkim testovima većinom postižu bolje rezultate. Razlog isticanja žena u jezicima leži u mozgu. Muški i ženski mozak su drugačije organizirani. Za jezike je odgovorna lijeva polovina mozga. To područje kontrolira jezičke procese. Usto žene koriste obje polovine pri obradi jezika. Njihove dvije polovine mozga takođe bolje razmjenjuju informacije. Dakle, ženski mozak je kod jezičke obrade aktivniji. Na taj su način žene u mogućnosti da učinkovitije obrađuju jezik. Još nije poznato zašto se ta dva mozga razlikuju. Neki istaživači smatraju da je biologija uzrok tome. Ženski i muški geni utječu na razvoj mozga. Priroda muškaraca i žena zavisi i od hormona. Drugi opet kažu da odgoj utječe na naš razvoj. Jer se sa ženskom djecom više priča te im se više čita. Dječaci, s druge strane, dobijaju više tehničkih igračaka. Dakle, moguće je da naša okolina oblikuje naš mozak. S druge strane, određene razlike postoje širom svijeta. U svakoj kulturi djeca se drugačije odgajaju...
Da li ste to znali?
Vijetnamski spada u mon-kmerske jezike. To je maternji jezik više od 80 miliona ljudi. Nije u srodstvu s kineskim. Veliki dio jezičkog fonda je, međutim, kineskog porijekla. Razlog tome je što je Vijetnam bio 1000 godina pod dominacijom Kine. U doba kolonijalizma francuski je imao veliki utjecaj na razvoj vijetnamskog. Vijetnamski je tonski jezik. To znači da visina tona slogova odlučuje o njihovom značenju. Pogrešan izgovor može izgovoreno potpuno promijeniti ili čak obesmisliti. U vijetnamskom se ukupno razlikuje šest visina tonova. Jezik danas koristi latinična slova. Prije su se koristili kineski pisani znakovi. Pošto je vijetnamski izolirajući jezik, riječi se ne dekliniraju. Jezik je još uvijek nedovoljno istražen… Otkrijte ga, zaista se isplati!