Knjiga fraza

Prilozi   »   Príslovky

100 [stotina]

Prilozi

Prilozi

100 [sto]

+

Príslovky

+

Možete kliknuti na svako prazno da vidite tekst ili:   

bosanski slovački Igra Više
već jednom – još nikada už r-- – e--- n-e už raz – ešte nie 0 +
Jeste li već jednom bili u Berlinu? Bo-- s-- u- r-- v B------? Boli ste už raz v Berlíne? 0 +
Ne, još nikada. Ni-- e--- n--. Nie, ešte nie. 0 +
     
neko – niko ni---- – n---o niekto – nikto 0 +
Poznajete li ovdje nekoga? Po----- t- n------? Poznáte tu niekoho? 0 +
Ne, ja ne poznajem nikoga ovdje. Ni-- n------- t- n-----. Nie, nepoznám tu nikoho. 0 +
     
još – ne više eš-- – u- n-e ešte – už nie 0 +
Ostajete li još dugo ovdje? Zo------- t- e--- d---? Zostanete tu ešte dlho? 0 +
Ne, ja ne ostajem više dugo ovdje. Ni-- n--------- t- u- d---. Nie, nezostanem tu už dlho. 0 +
     
još nešto – ništa više eš-- n---- – u- n-č ešte niečo – už nič 0 +
Želite li još nešto popiti? Ch---- e--- n---- p--? Chcete ešte niečo piť? 0 +
Ne, ja ne želim ništa više. Ni-- n------- s- u- n--. Nie, neprosím si už nič. 0 +
     
već nešto – još ništa už n---- – e--- n-č už niečo – ešte nič 0 +
Jeste li već nešto jeli? Je--- s-- u- n----? Jedli ste už niečo? 0 +
Ne, ja još nisam ništa jeo. Ni-- e--- s-- n------ n--. Nie, ešte som nejedol nič. 0 +
     
još neko – niko više eš-- n----- – u- n---o ešte niekto – už nikto 0 +
Želi li još neko kafu? Ch-- e--- n----- k---? Chce ešte niekto kávu? 0 +
Ne, niko više. Ni-- u- n----. Nie, už nikto. 0 +
     

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 miliona ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijake jezike. Arapski jezik nastao je prije više hiljada godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluostrvu. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Takođe postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručni termini su preuzeti iz drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom univerzitetu i u mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje...