Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   sk Privlastňovacie zámená 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [šesťdesiatsedem]

Privlastňovacie zámená 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovački Igra Više
naočale o---iare o------- o-u-i-r- -------- okuliare 0
On je zaboravio svoje naočale. Za--do---i -voje o-----r-. Z------ s- s---- o-------- Z-b-d-l s- s-o-e o-u-i-r-. -------------------------- Zabudol si svoje okuliare. 0
Ma gdje su mu naočale? Kde-len--á -vo---o--l----? K-- l-- m- s---- o-------- K-e l-n m- s-o-e o-u-i-r-? -------------------------- Kde len má svoje okuliare? 0
sat ho--nky h------ h-d-n-y ------- hodinky 0
Njegov sat je pokvaren. Je-- -odi-k--sú-p-----n-. J--- h------ s- p-------- J-h- h-d-n-y s- p-k-z-n-. ------------------------- Jeho hodinky sú pokazené. 0
Sat visi na zidu. Ho------i-ia----stene. H----- v---- n- s----- H-d-n- v-s-a n- s-e-e- ---------------------- Hodiny visia na stene. 0
pasoš pas p-- p-s --- pas 0
On je izgubio svoj pasoš. St-a-------j p--. S------ s--- p--- S-r-t-l s-o- p-s- ----------------- Stratil svoj pas. 0
Gdje je onda njegov pasoš? Kd--le--m- --oj --s? K-- l-- m- s--- p--- K-e l-n m- s-o- p-s- -------------------- Kde len má svoj pas? 0
oni – njihov / njihova / njihovo o-- – ich o-- – i-- o-i – i-h --------- oni – ich 0
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. D--- n--ôžu-ná-s- -voj-ch---d-čo-. D--- n----- n---- s------ r------- D-t- n-m-ž- n-j-ť s-o-i-h r-d-č-v- ---------------------------------- Deti nemôžu nájsť svojich rodičov. 0
Ali eto dolaze njihovi roditelji! A-e -u----pr---ád--jú-i-- ---i-ia! A-- t- u- p---------- i-- r------- A-e t- u- p-i-h-d-a-ú i-h r-d-č-a- ---------------------------------- Ale tu už prichádzajú ich rodičia! 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Vy - Vá-, ---a---a-e V- – V--- V---- V--- V- – V-š- V-š-, V-š- -------------------- Vy – Váš, Vaša, Vaše 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? A-á-b-l--V--a-c---a, --- M-l-e-? A-- b--- V--- c----- p-- M------ A-á b-l- V-š- c-s-a- p-n M-l-e-? -------------------------------- Aká bola Vaša cesta, pán Müller? 0
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Kd- -- --ša ž-na, -án--ü-le-? K-- j- V--- ž---- p-- M------ K-e j- V-š- ž-n-, p-n M-l-e-? ----------------------------- Kde je Vaša žena, pán Müller? 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše V----Vá---V---,---še V- – V--- V---- V--- V- – V-š- V-š-, V-š- -------------------- Vy – Váš, Vaša, Vaše 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Ak----la--aša ce---,--a-i S----dt-v-? A-- b--- V--- c----- p--- S---------- A-á b-l- V-š- c-s-a- p-n- S-h-i-t-v-? ------------------------------------- Aká bola Vaša cesta, pani Schmidtová? 0
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Kd---- V-š mu---pa-i---hmid--vá? K-- j- V-- m--- p--- S---------- K-e j- V-š m-ž- p-n- S-h-i-t-v-? -------------------------------- Kde je Váš muž, pani Schmidtová? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!