Knjiga fraza

bs Pridjevi 3   »   sk Prídavné mená 3

80 [osamdeset]

Pridjevi 3

Pridjevi 3

80 [osemdesiat]

Prídavné mená 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovački Igra Više
Ona ima psa. M- p--. M- p--- M- p-a- ------- Má psa. 0
Pas je velik. T-n -----e ve--ý. T-- p-- j- v----- T-n p-s j- v-ľ-ý- ----------------- Ten pes je veľký. 0
Ona ima velikog psa. M- ve--ého p--. M- v------ p--- M- v-ľ-é-o p-a- --------------- Má veľkého psa. 0
Ona ima kuću. Má do-. M- d--- M- d-m- ------- Má dom. 0
Kuća je mala. Ten --m je -a--. T-- d-- j- m---- T-n d-m j- m-l-. ---------------- Ten dom je malý. 0
Ona ima malu kuću. Má----ý----. M- m--- d--- M- m-l- d-m- ------------ Má malý dom. 0
On stanuje u hotelu. B--- v-hote--. B--- v h------ B-v- v h-t-l-. -------------- Býva v hoteli. 0
Hotel je jeftin. Te--ho-e--j------ý. T-- h---- j- l----- T-n h-t-l j- l-c-ý- ------------------- Ten hotel je lacný. 0
On stanuje u jeftinom hotelu. B-v--v---c--- -o--l-. B--- v l----- h------ B-v- v l-c-o- h-t-l-. --------------------- Býva v lacnom hoteli. 0
On ima auto. Má-a---. M- a---- M- a-t-. -------- Má auto. 0
Auto je skupo. T--aut--j--dr-h-. T- a--- j- d----- T- a-t- j- d-a-é- ----------------- To auto je drahé. 0
On ima skupo auto. Má-dr----au-o. M- d---- a---- M- d-a-é a-t-. -------------- Má drahé auto. 0
On čita roman. Č-t- r-m--. Č--- r----- Č-t- r-m-n- ----------- Číta román. 0
Roman je dosadan. T-n ---á--je -u--ý. T-- r---- j- n----- T-n r-m-n j- n-d-ý- ------------------- Ten román je nudný. 0
On čita dosadan roman. Čí-a-nudn--ro--n. Č--- n---- r----- Č-t- n-d-ý r-m-n- ----------------- Číta nudný román. 0
Ona gleda film. Poz-----i-m. P----- f---- P-z-r- f-l-. ------------ Pozerá film. 0
Film je uzbudljiv. T-- fi-- ---na-í---ý. T-- f--- j- n-------- T-n f-l- j- n-p-n-v-. --------------------- Ten film je napínavý. 0
Ona gleda uzbudljiv film. P--e-- n-p-n-v- ---m. P----- n------- f---- P-z-r- n-p-n-v- f-l-. --------------------- Pozerá napínavý film. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik nauke

Jezik nauke je zaseban jezik. Koristi se za stručne diskusije. Takođe se koristi u akademskim publikacijama. Prije su postojali usklađeni akademski jezici. Na evropskom tlu je u nauci dugo vremena prevladavao latinski jezik. Danas je, s druge strane, engleski najvažniji akademski jezik. Akademski jezici su stručni jezici. Sadrže vrlo mnogo posebnih pojmova. Njihova najbitnija obilježja su standardizacija i formalizacija. Neki kažu da naučnici namjerno govore nerazumljivo. Kad je nešto komplicirano, djeluje inteligentnije. Međutim, nauka se vodi istinom. Stoga bi trebala koristiti neutralni jezik. Za retoričke elemente ili floskule ovdje nema mjesta. Međutim, postoji puno primjera za pretjerano komplicirani jezik. A čini se da komplicirani jezik fascinira ljude! Istraživanja su pokazala da više vjerujemo kompliciranom jeziku. Ispitanici su trebali odgovoriti na nekoliko pitanja. Pritom su morali izabrati između više odgovora. Neki odgovori su bili jednostavno formulirani, dok su drugi bili jako komplicirani. Većina ispitanika se odlučila za komplicirani odgovor. No to uopće nije imalo nikakvog smisla! Ispitanici su bili zaslijepljeni jezikom. Iako je sadržaj bio apsurdan, bili su impresionirani njegovim oblikom. Međutim, komplicirano pisati nije uvijek umjetnost. Moguće je naučiti jednostavne sadržaje zapakirati u složen jezik. S druge strane, nije lako izraziti teške stvari na jednostavan način. Dakle, nekad je ono jednostavno zaista komplicirano...