Knjiga fraza

Redni brojevi   »   Ordinalzahlen

61 [šezdeset i jedan]

Redni brojevi

Redni brojevi

61 [einundsechzig]

+

Ordinalzahlen

+

Možete kliknuti na svako prazno da vidite tekst ili:   

bosanski njemački Igra Više
Prvi mjesec je januar. De- e---- M---- i-- d-- J-----. Der erste Monat ist der Januar. 0 +
Drugi mjesec je februar. De- z----- M---- i-- d-- F------. Der zweite Monat ist der Februar. 0 +
Treći mjesec je mart. De- d----- M---- i-- d-- M---. Der dritte Monat ist der März. 0 +
     
Četvrti mjesec je april. De- v----- M---- i-- d-- A----. Der vierte Monat ist der April. 0 +
Peti mjesec je maj. De- f----- M---- i-- d-- M--. Der fünfte Monat ist der Mai. 0 +
Šesti mjesec je juni. De- s------ M---- i-- d-- J---. Der sechste Monat ist der Juni. 0 +
     
Šest mjeseci je pola godine. Se--- M----- s--- e-- h----- J---. Sechs Monate sind ein halbes Jahr. 0 +
Januar, februar, mart, Ja----- F------- M---, Januar, Februar, März, 0 +
april, maj i juni. Ap---- M-- u-- J---. April, Mai und Juni. 0 +
     
Sedmi mjesec je juli. De- s----- M---- i-- d-- J---. Der siebte Monat ist der Juli. 0 +
Osmi mjesec je avgust. De- a---- M---- i-- d-- A-----. Der achte Monat ist der August. 0 +
Deveti mjesec je septembar. De- n----- M---- i-- d-- S--------. Der neunte Monat ist der September. 0 +
     
Deseti mjesec je oktobar. De- z----- M---- i-- d-- O------. Der zehnte Monat ist der Oktober. 0 +
Jedanaesti mjesec je novembar. De- e---- M---- i-- d-- N-------. Der elfte Monat ist der November. 0 +
Dvanaesti mjesec je decembar. De- z------ M---- i-- d-- D-------. Der zwölfte Monat ist der Dezember. 0 +
     
Dvanaest mjeseci je jedna godina. Zw--- M----- s--- e-- J---. Zwölf Monate sind ein Jahr. 0 +
Juli, avgust, septembar, Ju--- A------ S--------, Juli, August, September, 0 +
oktobar, novembar i decembar. Ok------ N------- u-- D-------. Oktober, November und Dezember. 0 +
     

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik uvijek ostaje najvažniji jezik

Naš maternji jezik je prvi jezik koji učimo. To se dešava nesvjesno, dakle ne primjećujemo to. Većina ljudi ima samo jedan maternji jezik. Svi ostali jezici uče se kao strani jezici. Naravno da postoje ljudi koji odrastaju uz više jezika. Oni govore te jezike ali većinom različito dobro. Često se i jezici koriste na različit način. Na primjer, jedan jezik se koristi na poslu. Drugi se koristi kod kuće. Koliko dobro govorimo jezik zavisi od više faktora. Ako ga učimo kao mala djeca, većinom ga naučimo vrlo dobro. Naš centar za govor je u tim godinama najučinkovitiji. Takođe je važna učestalost korištenja jezika. Što ga češće koristimo, bolje ga govorimo. Međutim, istraživači vjeruju da čovjek nikad ne može govoriti dva jezika jednako dobro. Jedan jezik je uvijek važniji. Čini se da su eksperimentalna ispitivanja potvrdila tu pretpostavku. Jednom su istraživanju bili podvrgnuti različiti ispitanici. Jedan dio ispitanika je tečno govorio dva jezika. To su bili kineski kao maternji jezik i engleski jezik. Drugi dio ispitanika je govorio samo engleski kao maternji jezik. Ispitanici su morali riješiti jednostavan zadatak na engleskom jeziku. Pritom se mjerila aktivnost njihovog mozga. Primijećene su razlike u mozgu ispitanika. Kod višejezičnih osoba je posebno bio aktivan jedan dio mozga. Jednojezični ispitanici pak u tom području nisu pokazali nikakvu aktivnost. Obje grupe su jednako brzo i dobro riješile zadatke. Uprkos tome, Kinezi su preveli sve na svoj maternji jezik...