Zbirka izraza

hr Obitelj   »   zh 家庭

2 [dva]

Obitelj

Obitelj

2[二]

2 [Èr]

家庭

[jiātíng]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
djed 祖- /-祖父 祖_ /___ 祖- /-祖- ------- 祖父 /外祖父 0
zǔf-- -ài-ǔfù z____ w______ z-f-/ w-i-ǔ-ù ------------- zǔfù/ wàizǔfù
baka 祖---外祖母 祖_ /___ 祖- /-祖- ------- 祖母 /外祖母 0
z-mǔ/ -àizǔmǔ z____ w______ z-m-/ w-i-ǔ-ǔ ------------- zǔmǔ/ wàizǔmǔ
on i ona 他---她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
tā--é--ā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
otac -亲 父_ 父- -- 父亲 0
f-qīn f____ f-q-n ----- fùqīn
majka -亲 母_ 母- -- 母亲 0
m--īn m____ m-q-n ----- mǔqīn
on i ona 他-和-她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
t- -é--ā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
sin -子 儿_ 儿- -- 儿子 0
ér-i é___ é-z- ---- érzi
kćerka 女- 女_ 女- -- 女儿 0
nǚ-ér n____ n-'-r ----- nǚ'ér
on i ona 他---她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
tā-h- tā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
brat 哥- /弟弟 哥_ /__ 哥- /-弟 ------ 哥哥 /弟弟 0
gēg------ì g____ d___ g-g-/ d-d- ---------- gēgē/ dìdì
sestra 姐姐 /-妹 姐_ /__ 姐- /-妹 ------ 姐姐 /妹妹 0
ji------m-imei j______ m_____ j-ě-i-/ m-i-e- -------------- jiějiě/ mèimei
on i ona 他-和-她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
tā-h- tā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
ujak, stric 叔- /-父 /舅舅 --父叔--/伯- /----姑父 叔_ /__ /__ /____ /__ /__ /__ 叔- /-父 /-舅 /-父-叔 /-父 /-舅 /-父 ---------------------------- 叔叔 /伯父 /舅舅 /姑父叔叔 /伯父 /舅舅 /姑父 0
shū--u/-b--ù-jiùji-/ g-f----ūs-----ófù-j-ùj--- gū-u s______ b___________ g___ s______ b___________ g___ s-ū-h-/ b-f-/-i-j-u- g-f- s-ū-h-/ b-f-/-i-j-u- g-f- --------------------------------------------------- shūshu/ bófù/jiùjiu/ gūfu shūshu/ bófù/jiùjiu/ gūfu
tetka 阿--/---/-- -姨妈---妈 阿_ /__ /__ /__ /__ 阿- /-婶 /-妈 /-妈 /-妈 ------------------ 阿姨 /婶婶 /舅妈 /姨妈 /姑妈 0
ā-----hěn-he-/--iùmā- -ím---gū-ā ā___ s________ j_____ y____ g___ ā-í- s-ě-s-e-/ j-ù-ā- y-m-/ g-m- -------------------------------- āyí/ shěnshen/ jiùmā/ yímā/ gūmā
on i ona 他-和 她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
t--h---ā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
Mi smo obitelj. 我--是 一个 家庭-/我- - 一家人 。 我_ 是 一_ 家_ /__ 是 一__ 。 我- 是 一- 家- /-们 是 一-人 。 ---------------------- 我们 是 一个 家庭 /我们 是 一家人 。 0
w--e--shì-y-g-----tí--- wǒ-e----ì yī-iā --n. w____ s__ y___ j_______ w____ s__ y____ r___ w-m-n s-ì y-g- j-ā-í-g- w-m-n s-ì y-j-ā r-n- -------------------------------------------- wǒmen shì yīgè jiātíng/ wǒmen shì yījiā rén.
Obitelj nije mala. 这是-----的 -庭-。 这_ 个 不__ 家_ 。 这- 个 不-的 家- 。 ------------- 这是 个 不小的 家庭 。 0
Zh---hìgè-b--x-ǎ- d- jiā--ng. Z__ s____ b_ x___ d_ j_______ Z-è s-ì-è b- x-ǎ- d- j-ā-í-g- ----------------------------- Zhè shìgè bù xiǎo de jiātíng.
Obitelj je velika. 这--一--大 家--。 这_ 一_ 大 家_ 。 这- 一- 大 家- 。 ------------ 这是 一个 大 家庭 。 0
Zh----ì yīg--dà j---í--. Z__ s__ y___ d_ j_______ Z-è s-ì y-g- d- j-ā-í-g- ------------------------ Zhè shì yīgè dà jiātíng.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + kineski (pojednostavljeni) (1-100) MP3 kineski (pojednostavljeni) (1-100)
Video nije pronađen!

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su usporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A točno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se također smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Znanstvenici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Dali si znao?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 milijuna ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više tisuća godina. Prvo se govorio na Arapskom poluotoku, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Također ima puno različitih arapskih narječja. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopće ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Tko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Tko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.