Zbirka izraza

hr Prilozi   »   zh 副词

100 [sto]

Prilozi

Prilozi

100[一百]

100 [Yībǎi]

副词

[fùcí]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
već jednom – još nikada 已经------有 已经一次–从来没有 0
yǐ---- y--- – c------ m----uyǐjīng yīcì – cónglái méiyǒu
Jeste li već jednom bili u Berlinu? 您 已- 去- 柏- 了 吗 ? 您 已经 去过 柏林 了 吗 ? 0
ní- y----- q---- b------ m-?nín yǐjīng qùguò bólínle ma?
Ne, još nikada. 不, 还- 去- 。 不, 还没 去过 。 0
Bù- h-- m-- q----.Bù, hái méi qùguò.
netko – nitko 某人---------人 某人,有人–无人,没有人 0
Mǒ- r--- y----- – w- r--- m-------nMǒu rén, yǒurén – wú rén, méiyǒurén
Poznajete li nekoga ovdje? 您 在-- 有--- 人 吗 ? 您 在这儿 有认识的 人 吗 ? 0
ní- z-- z----- y-- r----- d- r-- m-?nín zài zhè'er yǒu rènshí de rén ma?
Ne, ne poznajem nikoga ovdje. 不, 我 在-- 不-- 人 。 不, 我 在这儿 不认识 人 。 0
Bù- w- z-- z----- b- r----- r--.Bù, wǒ zài zhè'er bù rènshí rén.
još – ne više 还–--有 还–不再有 0
Há- – b- z-- y-uHái – bù zài yǒu
Ostajete li još dugo ovdje? 您 还- 在-- 呆 很- 吗 ? 您 还要 在这里 呆 很久 吗 ? 0
ní- h-- y-- z-- z---- d-- h----- m-?nín hái yào zài zhèlǐ dāi hěnjiǔ ma?
Ne, ne ostajem više dugo ovdje. 不, 这- 我 不--- 了 。 不, 这里 我 不再多呆 了 。 0
Bù- z---- w- b- z-- d-- d----.Bù, zhèlǐ wǒ bù zài duō dāile.
još nešto – ništa više 还有-----了 还有什么–没有了 0
Há- y-- s-- m- – m------eHái yǒu shé me – méiyǒule
Želite li još nešto popiti? 您 还- 喝- 什- 吗 ? 您 还要 喝点 什么 吗 ? 0
ní- h-- y-- h- d--- s----- m-?nín hái yào hē diǎn shénme ma?
Ne, ne želim više ništa. 不, 我 不- 喝 了 不, 我 不想 喝 了 0
Bù- w- b------ h--eBù, wǒ bùxiǎng hēle
već nešto – još ništa 已经----有 已经有–还没有 0
yǐ---- y-- – h-- m----uyǐjīng yǒu – hái méiyǒu
Jeste li već nešto jeli? 您 已- 吃- 了 吗 ? 您 已经 吃过 了 吗 ? 0
ní- y----- c------- m-?nín yǐjīng chīguòle ma?
Ne, još ništa nisam jeo / jela. 还没- 我 还-- 都 没- 呢 还没, 我 还什么 都 没吃 呢 0
Há- m--- w- h-- s----- d-- m-- c-- neHái méi, wǒ hái shénme dōu méi chī ne
još netko – više nitko 还有----了 还有人–没人了 0
há- y-- r-- – m-- r---ehái yǒu rén – méi rénle
Želi li još netko kavu? 还 有- 要 咖- 吗 ? 还 有人 要 咖啡 吗 ? 0
há- y-- r-- y-- k---- m-?hái yǒu rén yào kāfēi ma?
Ne, nitko više. 不, 没-- 了 。 不, 没有人 了 。 0
Bù- m----- r---eBù, méiyǒu rénle

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 milijuna ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijske jezike. Arapski jezik nastao je prije više tisuća godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluotoku. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Također postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručno nazivlje je preuzeto i8z drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom sveučilištu i mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje…