Zbirka izraza

hr Boje   »   zh 颜色(复数)

14 [četrnaest]

Boje

Boje

14[十四]

14 [Shísì]

颜色(复数)

[yánsè (fùshù)]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
Snijeg je bijel. 雪 是 白-- 。 雪 是 白色的 。 0
xu- s-- b---- d-.xuě shì báisè de.
Sunce je žuto. 太阳 是 黄-- 。 太阳 是 黄色的 。 0
Tà----- s-- h------ d-.Tàiyáng shì huángsè de.
Naranča je narančasta. 橙子 是 橙-- 。 橙子 是 橙色的 。 0
Ch----- s-- c------ d-.Chéngzi shì chéngsè de.
Trešnja je crvena. 樱桃 是 红-- 。 樱桃 是 红色的 。 0
Yī----- s-- h----- d-.Yīngtáo shì hóngsè de.
Nebo je plavo. 天空 是 蓝-- 。 天空 是 蓝色的 。 0
Ti------ s-- l-- s- d-.Tiānkōng shì lán sè de.
Trava je zelena. 草 是 绿-- 。 草 是 绿色的 。 0
Cǎ- s-- l--- d-.Cǎo shì lǜsè de.
Zemlja je smeđa. 土地 是 棕-- 。 土地 是 棕色的 。 0
Tǔ-- s-- z----- d-.Tǔdì shì zōngsè de.
Oblak je siv. 云 是 灰-- 。 云 是 灰色的 。 0
Yú- s-- h---- d-.Yún shì huīsè de.
Gume su crne. 车胎 是 黑-- 。 车胎 是 黑色的 。 0
Ch---- s-- h---- d-.Chētāi shì hēisè de.
Koje boje je snijeg? Bijele. 雪 是 什- 颜- 的 ? 白- 的 。 雪 是 什么 颜色 的 ? 白色 的 。 0
Xu- s-- s----- y---- d-? B---- d-.Xuě shì shénme yánsè de? Báisè de.
Koje boje je sunce? Žute. 太阳 是 什- 颜- 的 ? 黄- 。 太阳 是 什么 颜色 的 ? 黄色 。 0
Tà----- s-- s----- y---- d-? H------.Tàiyáng shì shénme yánsè de? Huángsè.
Koje boje je naranča? Narančaste. 橙子 是 什- 颜- 的 ? 橙- 。 橙子 是 什么 颜色 的 ? 橙色 。 0
Ch----- s-- s----- y---- d-? C------.Chéngzi shì shénme yánsè de? Chéngsè.
Koje boje je trešnja? Crvene. 樱桃 是 什- 颜- 的 ? 红- 。 樱桃 是 什么 颜色 的 ? 红色 。 0
Yī----- s-- s----- y---- d-? H-----.Yīngtáo shì shénme yánsè de? Hóngsè.
Koje boje je nebo? Plave. 天空 是 什- 颜- 的 ? 蓝- 。 天空 是 什么 颜色 的 ? 蓝色 。 0
Ti------ s-- s----- y---- d-? L-- s-.Tiānkōng shì shénme yánsè de? Lán sè.
Koje boje je trava? Zelene. 草 是 什- 颜- 的 ? 绿- 。 草 是 什么 颜色 的 ? 绿色 。 0
Cǎ- s-- s----- y---- d-? L---.Cǎo shì shénme yánsè de? Lǜsè.
Koje boje je zemlja? Smeđe. 土地 是 什- 颜- 的 ? 棕- 。 土地 是 什么 颜色 的 ? 棕色 。 0
Tǔ-- s-- s----- y---- d-? Z-----.Tǔdì shì shénme yánsè de? Zōngsè.
Koje boje je oblak? Sive. 云 是 什- 颜- 的 ? 灰- 。 云 是 什么 颜色 的 ? 灰色 。 0
Yú- s-- s----- y---- d-? H----.Yún shì shénme yánsè de? Huīsè.
Koje boje su gume? Crne. 车胎 是 什- 颜- 的 ? 黑- 。 车胎 是 什么 颜色 的 ? 黑色 。 0
Ch---- s-- s----- y---- d-? H----.Chētāi shì shénme yánsè de? Hēisè.

Žene govore drugačije od muškaraca

Svi znamo da se žene i muškarci razlikuju. Ali jeste li znali da i različito govore? To je pokazalo više istraživanja. Žene koriste drugačiji jezični obrazac od muškaraca. Često se izražavaju neizravno i suzdržano. Muškarci se, s druge strane, koriste izravnim i jasnim jezikom. Također se razlikuju i teme kojima se bave. Muškarci puno pričaju o vijestima, gospodarstvu ili sportu. Ženama su draže društvene teme poput obitelji ili zdravlja. Muškarci dakle radije pričaju o činjenicama. Žene radije pričaju o ljudima. Neobično je da žene nastoje komunicirati “slabijim” jezikom. To znači da se izražavaju opreznije ili pristojnije. Žene također postavljaju više pitanja. Vjerojatno na taj način nastoje održati sklad i izbjeći svađu. Štoviše, žene imaju puno veći vokabular za izražavanje osjećaja. Za muškarce je razgovor često jedna vrsta natjecanja. Njihov jezik je vidljivo provokativniji i agresivniji. Muškarci dnevno izgovore manje riječi od žena. Neki istraživači tvrde da je za to zaslužna struktura mozga. Budući da se mozak žena i muškaraca razlikuje. To znači da su i njihovi centri za govor drugačije građeni. Vjerojatno na naš jezik utječu još i drugi čimbenici. Znanost ovu oblast još nije dovoljno proučila. Žene i muškarci ipak ne govore sasvim različite jezike. Dakle, nesporazumi ne moraju nastajati. Postoji puno strategija za uspješnu komunikaciju. Najjednostavnija je: Pozornije slušati!
Dali si znao?
Francuski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Srodan je s drugim romanskim jezicima kao što su španski ili italijanski. Francuski se danas govori na svim kontinentima. Za više od 110 milijuna ljudi to je materinski jezik. Ukupno oko 220 milijuna ljudi govori francuski. Zato je francuski svjetski jezik. Puno međunarodnih organizacija koristi francuski kao službeni jezik. Francuski je prije bio također jezik diplomatije. Danas je tu ulogu velikim dijelom preuzeo engleski. Ipak je francuski kao i prije jedan od najvažnijih jezika sporazumijevanja među različitim narodima (lingua franca). A broj govornika već godinama stalno raste! Razlog tomu je snažan priraštaj stanovništva u afričkom i arapskom području. I na Karipskim otocima ili u Južnom Pacifiku se govori francuski. Tko rado putuje, treba obvezno učiti francuski!