Zbirka izraza

hr U prirodi   »   zh 在大自然里

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26[二十六]

26 [Èrshíliù]

在大自然里

[zài dà zìrán lǐ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
Vidiš li tamo toranj? 你--见 那里的 ----- ? 你 看见 那里的 塔 了 吗 ? 你 看- 那-的 塔 了 吗 ? ---------------- 你 看见 那里的 塔 了 吗 ? 0
nǐ----jiàn-nà-- de--ǎle ma? nǐ kànjiàn nàlǐ de tǎle ma? n- k-n-i-n n-l- d- t-l- m-? --------------------------- nǐ kànjiàn nàlǐ de tǎle ma?
Vidiš li tamo brijeg? 你 看见--里--那----了 - ? 你 看见 那里的 那座 山 了 吗 ? 你 看- 那-的 那- 山 了 吗 ? ------------------- 你 看见 那里的 那座 山 了 吗 ? 0
N- ---j-----à---------z------n---ma? Nǐ kànjiàn nàlǐ dì nà zuò shānle ma? N- k-n-i-n n-l- d- n- z-ò s-ā-l- m-? ------------------------------------ Nǐ kànjiàn nàlǐ dì nà zuò shānle ma?
Vidiš li tamo selo? 你 看- --的-村--了 吗 ? 你 看见 那里的 村庄 了 吗 ? 你 看- 那-的 村- 了 吗 ? ----------------- 你 看见 那里的 村庄 了 吗 ? 0
Nǐ-k-nj--n --l--d--cū-zhuāngl- --? Nǐ kànjiàn nàlǐ de cūnzhuāngle ma? N- k-n-i-n n-l- d- c-n-h-ā-g-e m-? ---------------------------------- Nǐ kànjiàn nàlǐ de cūnzhuāngle ma?
Vidiš li tamo rijeku? 你 看--那----条-河---吗 ? 你 看见 那里的 那条 河 了 吗 ? 你 看- 那-的 那- 河 了 吗 ? ------------------- 你 看见 那里的 那条 河 了 吗 ? 0
Nǐ -à-j-àn-n-lǐ d---- t-áo ---e-ma? Nǐ kànjiàn nàlǐ dì nà tiáo héle ma? N- k-n-i-n n-l- d- n- t-á- h-l- m-? ----------------------------------- Nǐ kànjiàn nàlǐ dì nà tiáo héle ma?
Vidiš li tamo most? 你-看- 那里--那- --- --? 你 看见 那里的 那座 桥 了 吗 ? 你 看- 那-的 那- 桥 了 吗 ? ------------------- 你 看见 那里的 那座 桥 了 吗 ? 0
N--k-njià- --lǐ -ì-n- -uò--iá-le-m-? Nǐ kànjiàn nàlǐ dì nà zuò qiáole ma? N- k-n-i-n n-l- d- n- z-ò q-á-l- m-? ------------------------------------ Nǐ kànjiàn nàlǐ dì nà zuò qiáole ma?
Vidiš li tamo jezero? 你 看见 那-----了-吗 ? 你 看见 那里的 湖 了 吗 ? 你 看- 那-的 湖 了 吗 ? ---------------- 你 看见 那里的 湖 了 吗 ? 0
Nǐ--à--ià- nàl---e-------a? Nǐ kànjiàn nàlǐ de húle ma? N- k-n-i-n n-l- d- h-l- m-? --------------------------- Nǐ kànjiàn nàlǐ de húle ma?
Оna ptica tamo mi se sviđa. 我 喜- ---鸟-。 我 喜欢 那只 鸟 。 我 喜- 那- 鸟 。 ----------- 我 喜欢 那只 鸟 。 0
W- -ǐ-uā-------ǐ n---. Wǒ xǐhuān nà zhǐ niǎo. W- x-h-ā- n- z-ǐ n-ǎ-. ---------------------- Wǒ xǐhuān nà zhǐ niǎo.
Sviđa mi se ono drvo tamo. 我-喜- -棵 树 。 我 喜欢 那棵 树 。 我 喜- 那- 树 。 ----------- 我 喜欢 那棵 树 。 0
W------ān--- -- -h-. Wǒ xǐhuān nà kē shù. W- x-h-ā- n- k- s-ù- -------------------- Wǒ xǐhuān nà kē shù.
Sviđa mi se ovaj kamen ovdje. 我 -欢-这- -- 。 我 喜欢 这块 石头 。 我 喜- 这- 石- 。 ------------ 我 喜欢 这块 石头 。 0
W- -ǐ--ān---è --à- --í-o-. Wǒ xǐhuān zhè kuài shítou. W- x-h-ā- z-è k-à- s-í-o-. -------------------------- Wǒ xǐhuān zhè kuài shítou.
Оnaj park tamo mi se sviđa. 我 -欢 那个--园-。 我 喜欢 那个 公园 。 我 喜- 那- 公- 。 ------------ 我 喜欢 那个 公园 。 0
W--xǐ-uān nàg--g---yu-n. Wǒ xǐhuān nàgè gōngyuán. W- x-h-ā- n-g- g-n-y-á-. ------------------------ Wǒ xǐhuān nàgè gōngyuán.
Sviđa mi se onaj vrt tamo. 我 -欢 ---花园-。 我 喜欢 那个 花园 。 我 喜- 那- 花- 。 ------------ 我 喜欢 那个 花园 。 0
W--x-h-ā--nà-è--u-yuá-. Wǒ xǐhuān nàgè huāyuán. W- x-h-ā- n-g- h-ā-u-n- ----------------------- Wǒ xǐhuān nàgè huāyuán.
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. 我 喜- 这- 花-。 我 喜欢 这朵 花 。 我 喜- 这- 花 。 ----------- 我 喜欢 这朵 花 。 0
Wǒ -ǐhuān-z-è-du---uā. Wǒ xǐhuān zhè duǒ huā. W- x-h-ā- z-è d-ǒ h-ā- ---------------------- Wǒ xǐhuān zhè duǒ huā.
Mislim da je lijepo. 我----这 挺 漂亮-。 我 觉得 这 挺 漂亮 。 我 觉- 这 挺 漂- 。 ------------- 我 觉得 这 挺 漂亮 。 0
Wǒ-j--d------t--g -iào-----. Wǒ juédé zhè tǐng piàoliang. W- j-é-é z-è t-n- p-à-l-a-g- ---------------------------- Wǒ juédé zhè tǐng piàoliang.
Mislim da je interesantno. 我--得 - --儿 。 我 觉得 这 有趣儿 。 我 觉- 这 有-儿 。 ------------ 我 觉得 这 有趣儿 。 0
Wǒ-jué-é-z-è----qù e-. Wǒ juédé zhè yǒuqù er. W- j-é-é z-è y-u-ù e-. ---------------------- Wǒ juédé zhè yǒuqù er.
Mislim da je prekrasno. 我 -- - -美---。 我 觉得 这 太美 了 。 我 觉- 这 太- 了 。 ------------- 我 觉得 这 太美 了 。 0
W----é-- z-- t-i---le. Wǒ juédé zhè tàiměile. W- j-é-é z-è t-i-ě-l-. ---------------------- Wǒ juédé zhè tàiměile.
Mislim da je ružno. 我----这-很 丑 。 我 觉得 这 很 丑 。 我 觉- 这 很 丑 。 ------------ 我 觉得 这 很 丑 。 0
W- ----é-z----ěn c---. Wǒ juédé zhè hěn chǒu. W- j-é-é z-è h-n c-ǒ-. ---------------------- Wǒ juédé zhè hěn chǒu.
Mislim da je dosadno. 我-觉得 这 - ---。 我 觉得 这 很 无聊 。 我 觉- 这 很 无- 。 ------------- 我 觉得 这 很 无聊 。 0
W- j--d--z-è---- --liáo. Wǒ juédé zhè hěn wúliáo. W- j-é-é z-è h-n w-l-á-. ------------------------ Wǒ juédé zhè hěn wúliáo.
Mislim da je to strašno. 我 觉得-----可- 。 我 觉得 这 很 可怕 。 我 觉- 这 很 可- 。 ------------- 我 觉得 这 很 可怕 。 0
Wǒ j---é --è-h-n k---. Wǒ juédé zhè hěn kěpà. W- j-é-é z-è h-n k-p-. ---------------------- Wǒ juédé zhè hěn kěpà.

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktualne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu razumjeti druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Dali si znao?
Latvijski spada u istočnu skupinu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 milijuna ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.