Zbirka izraza

hr U restoranu 3   »   zh 在饭店3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31[三十一]

31 [Sānshíyī]

在饭店3

[zài fàndiàn 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
Htio / htjela bih predjelo. 我 --一个 -餐 。 我 要 一个 前餐 。 我 要 一- 前- 。 ----------- 我 要 一个 前餐 。 0
w---à---ī-è qi-n c--. wǒ yào yīgè qián cān. w- y-o y-g- q-á- c-n- --------------------- wǒ yào yīgè qián cān.
Htio / htjela bih salatu. 我-要-一个 -拉-凉- 。 我 要 一个 色拉/凉菜 。 我 要 一- 色-/-菜 。 -------------- 我 要 一个 色拉/凉菜 。 0
Wǒ-y-o -īgè -èl-- -iángc--. Wǒ yào yīgè sèlā/ liángcài. W- y-o y-g- s-l-/ l-á-g-à-. --------------------------- Wǒ yào yīgè sèlā/ liángcài.
Htio / htjela bih juhu. 我-- -- --。 我 要 一个 汤 。 我 要 一- 汤 。 ---------- 我 要 一个 汤 。 0
Wǒ--ào y--è tān-. Wǒ yào yīgè tāng. W- y-o y-g- t-n-. ----------------- Wǒ yào yīgè tāng.
Htio / htjela bih desert. 我 要 一- --/-点 。 我 要 一个 餐后/甜点 。 我 要 一- 餐-/-点 。 -------------- 我 要 一个 餐后/甜点 。 0
W--y------- -ān-h-u/-tiándi--. Wǒ yào yīgè cān hòu/ tiándiǎn. W- y-o y-g- c-n h-u- t-á-d-ǎ-. ------------------------------ Wǒ yào yīgè cān hòu/ tiándiǎn.
Htio / htjela bih sladoled s vrhnjem. 我 ---- --油--冰激淋-。 我 要 一个 加奶油的 冰激淋 。 我 要 一- 加-油- 冰-淋 。 ----------------- 我 要 一个 加奶油的 冰激淋 。 0
Wǒ y-- -īgè-ji--n-iy-u -- -ī-g--ī lí-. Wǒ yào yīgè jiā nǎiyóu de bīng jī lín. W- y-o y-g- j-ā n-i-ó- d- b-n- j- l-n- -------------------------------------- Wǒ yào yīgè jiā nǎiyóu de bīng jī lín.
Htio / htjela bih voće ili sir. 我-要 ----是--- 。 我 要 水果 或是 奶酪 。 我 要 水- 或- 奶- 。 -------------- 我 要 水果 或是 奶酪 。 0
W--y-- s--ǐg-ǒ h---s-- n--lào. Wǒ yào shuǐguǒ huò shì nǎilào. W- y-o s-u-g-ǒ h-ò s-ì n-i-à-. ------------------------------ Wǒ yào shuǐguǒ huò shì nǎilào.
Htjeli / htjele bismo doručkovati. 我们-要-- 早--。 我们 要 吃 早饭 。 我- 要 吃 早- 。 ----------- 我们 要 吃 早饭 。 0
W--e- y-o c-ī-----à-. Wǒmen yào chī zǎofàn. W-m-n y-o c-ī z-o-à-. --------------------- Wǒmen yào chī zǎofàn.
Htjeli / htjele bismo ručati. 我们-要 - 午--。 我们 要 吃 午饭 。 我- 要 吃 午- 。 ----------- 我们 要 吃 午饭 。 0
Wǒ-mén -à---hī ----n. Wǒ mén yào chī wǔfàn. W- m-n y-o c-ī w-f-n- --------------------- Wǒ mén yào chī wǔfàn.
Htjeli / htjele bismo večerati. 我们 - ---饭-。 我们 要 吃 晚饭 。 我- 要 吃 晚- 。 ----------- 我们 要 吃 晚饭 。 0
W---n--à--ch--w---à-. Wǒmen yào chī wǎnfàn. W-m-n y-o c-ī w-n-à-. --------------------- Wǒmen yào chī wǎnfàn.
Što biste htjeli / htjele za doručak? 您-早- 想--点 -么 ? 您 早餐 想 吃点 什么 ? 您 早- 想 吃- 什- ? -------------- 您 早餐 想 吃点 什么 ? 0
Ní- z--cā- ---n--c-ī -i------nme? Nín zǎocān xiǎng chī diǎn shénme? N-n z-o-ā- x-ǎ-g c-ī d-ǎ- s-é-m-? --------------------------------- Nín zǎocān xiǎng chī diǎn shénme?
Pecivo s marmeladom i medom? 加-果------- ---? 加 果酱 和 蜂蜜的 面包 ? 加 果- 和 蜂-的 面- ? --------------- 加 果酱 和 蜂蜜的 面包 ? 0
Ji--gu-j-----hé fē---- d--m------? Jiā guǒjiàng hé fēngmì de miànbāo? J-ā g-ǒ-i-n- h- f-n-m- d- m-à-b-o- ---------------------------------- Jiā guǒjiàng hé fēngmì de miànbāo?
Тоst s kobasicom i sirom? 加-香--和--酪的 烤面包 吗-? 加 香肠 和 奶酪的 烤面包 吗 ? 加 香- 和 奶-的 烤-包 吗 ? ------------------ 加 香肠 和 奶酪的 烤面包 吗 ? 0
Jiā xiān-c---g -é----l-- d---ǎ- --à-bāo -a? Jiā xiāngcháng hé nǎilào de kǎo miànbāo ma? J-ā x-ā-g-h-n- h- n-i-à- d- k-o m-à-b-o m-? ------------------------------------------- Jiā xiāngcháng hé nǎilào de kǎo miànbāo ma?
Kuhano jaje? 要-一- 熟-鸡--吗 ?--指-煮) 要 一个 熟 鸡蛋 吗 ? (指水煮) 要 一- 熟 鸡- 吗 ? (-水-) ------------------- 要 一个 熟 鸡蛋 吗 ? (指水煮) 0
Y-o ---è-shú-j-------?(Z-ǐ-s--- -h-) Yào yīgè shú jīdàn ma?(Zhǐ shuǐ zhǔ) Y-o y-g- s-ú j-d-n m-?-Z-ǐ s-u- z-ǔ- ------------------------------------ Yào yīgè shú jīdàn ma?(Zhǐ shuǐ zhǔ)
Jaje na oko? 要 -个-煎 -蛋-- ? 要 一个 煎 鸡蛋 吗 ? 要 一- 煎 鸡- 吗 ? ------------- 要 一个 煎 鸡蛋 吗 ? 0
yà- yīgè---ā- -ī--n-m-? yào yīgè jiān jīdàn ma? y-o y-g- j-ā- j-d-n m-? ----------------------- yào yīgè jiān jīdàn ma?
Omlet? 要-一- --- 吗-? 要 一份 鸡蛋饼 吗 ? 要 一- 鸡-饼 吗 ? ------------ 要 一份 鸡蛋饼 吗 ? 0
Yà--y- f-n----àn ---g -a? Yào yī fèn jīdàn bǐng ma? Y-o y- f-n j-d-n b-n- m-? ------------------------- Yào yī fèn jīdàn bǐng ma?
Molim još jedan jogurt. 请 ---一个 -奶 。 请 再来 一个 酸奶 。 请 再- 一- 酸- 。 ------------ 请 再来 一个 酸奶 。 0
Q--g z--lá- --g- ---nn--. Qǐng zàilái yīgè suānnǎi. Q-n- z-i-á- y-g- s-ā-n-i- ------------------------- Qǐng zàilái yīgè suānnǎi.
Molim još soli i papra. 请 -- -- 和-胡-粉-。 请 再来 点盐 和 胡椒粉 。 请 再- 点- 和 胡-粉 。 --------------- 请 再来 点盐 和 胡椒粉 。 0
Qǐ-g-zà---- d-ǎ- yán-h- h---āo ---. Qǐng zàilái diǎn yán hé hújiāo fěn. Q-n- z-i-á- d-ǎ- y-n h- h-j-ā- f-n- ----------------------------------- Qǐng zàilái diǎn yán hé hújiāo fěn.
Molim još jednu čašu vode. 请 再来 ---水-。 请 再来 一杯 水 。 请 再- 一- 水 。 ----------- 请 再来 一杯 水 。 0
Q-n--zà-----yībē- sh-ǐ. Qǐng zàilái yībēi shuǐ. Q-n- z-i-á- y-b-i s-u-. ----------------------- Qǐng zàilái yībēi shuǐ.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušatelji nesvjesno obraćaju pozornost na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To također uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom osobnosti. Glas također igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, primjerice, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Tko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje dojam neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Stanke su također bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušatelji vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 stanki u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Dali si znao?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je materinski jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svatko može odabrati koji norveški želi učiti!