Zbirka izraza

hr U vlaku   »   zh 在火车里

34 [trideset i četiri]

U vlaku

U vlaku

34[三十四]

34 [Sānshísì]

在火车里

[zài huǒchē lǐ]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
Da li je to vlak za Berlin? 这是 开---- 火- 吗 ? 这是 开往柏林的 火车 吗 ? 0
zh- s-- k-- w--- b---- d- h----- m-?zhè shì kāi wǎng bólín de huǒchē ma?
Kada kreće vlak? 火车 什- 时- 启- ? 火车 什么 时候 启程 ? 0
Hu---- s----- s----- q------?Huǒchē shénme shíhòu qǐchéng?
Kada stiže vlak u Berlin? 火车 什- 时- 到- 柏- ? 火车 什么 时候 到达 柏林 ? 0
Hu---- s----- s----- d---- b----?Huǒchē shénme shíhòu dàodá bólín?
Oprostite, smijem li proći? 打扰-- 可- 让 我 过- 吗 ? 打扰了, 可以 让 我 过去 吗 ? 0
Dǎ------ k--- r--- w- g---- m-?Dǎrǎole, kěyǐ ràng wǒ guòqù ma?
Mislim da je to moje mjesto. 我 想 这- 位- 是 我- 。 我 想 这个 位置 是 我的 。 0
Wǒ x---- z---- w----- s-- w- d-.Wǒ xiǎng zhège wèizhì shì wǒ de.
Mislim da sjedite na mom mjestu. 我 想 您 坐- 我- 位- 。 我 想 您 坐了 我的 位置 。 0
Wǒ x---- n-- z---- w- d- w-----.Wǒ xiǎng nín zuòle wǒ de wèizhì.
Gdje su kola za spavanje? 卧铺-- 在 哪- ? 卧铺车厢 在 哪里 ? 0
Wò-- c------- z-- n---?Wòpù chēxiāng zài nǎlǐ?
Kola za spavanje su na kraju vlaka. 卧铺-- 在 这- 火-- 尾- 。 卧铺车厢 在 这列 火车的 尾部 。 0
Wò-- c------- z-- z-- l-- h----- d- w----.Wòpù chēxiāng zài zhè liè huǒchē de wěibù.
A gdje je restoran? – Na početku. 那么 车--- 在 哪- ? 在 最 前- 。 那么 车厢餐厅 在 哪里 ? 在 最 前面 。 0
Nà-- c------- c------ z-- n---? Z-- z-- q-------.Nàme chēxiāng cāntīng zài nǎlǐ? Zài zuì qiánmiàn.
Mogu li spavati dolje? 我 能 睡 在 下- 吗 ? 我 能 睡 在 下铺 吗 ? 0
Wǒ n--- s--- z----- p- m-?Wǒ néng shuì zàixià pù ma?
Mogu li spavati u sredini? 我 能 睡 在 中- 吗 ? 我 能 睡 在 中铺 吗 ? 0
Wǒ n--- s--- z-- z---- p- m-?Wǒ néng shuì zài zhōng pù ma?
Mogu li spavati gore? 我 能 睡 在 上- 吗 ? 我 能 睡 在 上铺 吗 ? 0
Wǒ n--- s--- z-- s---- p- m-?Wǒ néng shuì zài shàng pù ma?
Kada smo na granici? 我们 什- 时- 能 到 边- ? 我们 什么 时候 能 到 边境 ? 0
Wǒ--- s----- s----- n--- d-- b-------?Wǒmen shénme shíhòu néng dào biānjìng?
Koliko traje vožnja do Berlina? 到 柏- 要 行- 多- ? 到 柏林 要 行驶 多久 ? 0
Dà- b---- y-- x------ d-----?Dào bólín yào xíngshǐ duōjiǔ?
Da li vlak kasni? 火车 晚- 了 吗 ? 火车 晚点 了 吗 ? 0
Hu---- w-------- m-?Huǒchē wǎndiǎnle ma?
Imate li nešto za čitati? 您 有 什- 可--- 吗 ? 您 有 什么 可阅读的 吗 ? 0
Ní- y-- s-- m- k- y---- d- m-?Nín yǒu shé me kě yuèdú de ma?
Može li se ovdje dobiti nešto za jesti i piti? 这里 能 买--- 和 喝- 吗 ? 这里 能 买到吃的 和 喝的 吗 ? 0
Zh--- n--- m-- d-- c-- d- h- h- d- m-?Zhèlǐ néng mǎi dào chī de hé hē de ma?
Da li biste me molim probudili u 7 sati? 您 能 在 七-- 把 我 叫- 吗 ? 您 能 在 七点钟 把 我 叫醒 吗 ? 0
Ní- n--- z-- q- d--- z---- b- w- j--- x--- m-?Nín néng zài qī diǎn zhōng bǎ wǒ jiào xǐng ma?

Bebe čitaju s usana!

Dok bebe uče govoriti, gledaju roditeljima u usta. Do tog otkrića su došli razvojni psiholozi. Bebe počinju čitati s usana s otprilike šest mjeseci. Tako uče kako oblikovati usta da bi proizvele zvuk. Djeca od jedne godine starosti razumiju već neke riječi. Od te godine počinju ponovno ljudima gledati u oči. Tako dobivaju mnogo važnih informacija. Po očima prepoznaju da li su im roditelji veseli ili žalosni. Na taj način se upoznavaju sa svijetom emocija. Zanimljivo je kad se s njima priča na stranom jeziku. Bebe tada opet počinju čitati s usana. Na taj način uče formirati strane zvukove. Kad bebama govorimo, trebali bi ih uvijek gledati u oči. Osim toga, bebama je potreban dijalog za razvijanje jezika. Naime, roditelji često ponavljaju to što bebe govore. Na taj način bebe dobivaju povratnu infomaciju. To je jako važno za malu djecu. Tada znaju da ih se razumjelo. Takva potvrda za bebe predstavlja motivaciju. Zato im je i dalje zabavno učiti govoriti. Dakle, bebama nije dovoljno samo puštati zvučne snimke. Istraživanja dokazuju da bebe zaista mogu čitati s usana. U eksperimentalnim ispitivanjima maloj djeci su bile prikazivane video snimke bez tona. Te video snimke snimane su na materinjem jeziku beba te na stranom jeziku. Bebe su duže gledale video snimke na svom jeziku. Također su pritom bile pozornije. Međutim, prve riječi beba iste su u cijelom svijetu. Mama i tata – lako se izgovaraju na svim jezicima!
Dali si znao?
Poljski spada u zapadnoslavenske jezike. To je materinski jezik za više od 45 milijuna ljudi. Oni uglavnom žive u Poljskoj i u mnogim zemljama Istočne Europe. Poljski iseljenici su svoj jezik prenijeli i na druge kontinente. Tako u cijelom svijetu ima oko 60 milijuna ljudi koji govore poljski. Poslije ruskog je to slavenski jezik s najviše govornika. Poljski je u uskom srodstvu s češkim i slovačkim. Moderni poljski književni jezik se razvio iz različitih dijalekata. Danas skoro da nema dijalekata pošto većina Poljaka koristi standardni jezik. Poljska abeceda koristi latinična slova i ima 35 slova. Uvijek se naglašava predzadnji slog jedne riječi. Gramatika razlikuje sedam padeža i tri roda. Skoro svaki kraj riječi se deklinira ili konjugira. Poljski time ne spada baš u najlakše jezike… Ali uskoro će postati jedan od najvažnijih jezika Europe!