Zbirka izraza

hr Osobe   »   zh 人称

1 [jedan]

Osobe

Osobe

1[一]

1 [Yī]

人称

[rénchēng]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
ja 我我 - 0
w- w- --
ja i ti 我 - 你 我 和 你 我 和 你 ----- 我 和 你 0
wǒ -é -ǐ w- h- n- w- h- n- -------- wǒ hé nǐ
nas dvoje 我--两--俩 我- 两--- 我- 两-/- ------- 我们 两人/俩 0
w-men-l-ǎng----/ -iǎ w---- l---- r--- l-- w-m-n l-ǎ-g r-n- l-ǎ -------------------- wǒmen liǎng rén/ liǎ
on 他他 - 0
t- t- --
on i ona 他-- 她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
t- hé--ā t- h- t- t- h- t- -------- tā hé tā
njih dvoje 他们 --/俩 他- 两--- 他- 两-/- ------- 他们 两人/俩 0
tā----li--g -é-/ --ǎ t---- l---- r--- l-- t-m-n l-ǎ-g r-n- l-ǎ -------------------- tāmen liǎng rén/ liǎ
muškarac -人 男- 男- -- 男人 0
n--rén n----- n-n-é- ------ nánrén
žena 女- 女- 女- -- 女人 0
nǚ--n n---- n-r-n ----- nǚrén
dijete -子 孩- 孩- -- 孩子 0
háizi h---- h-i-i ----- háizi
jedna obitelj 一个-家庭 一- 家- 一- 家- ----- 一个 家庭 0
yīg- -i-t--g y--- j------ y-g- j-ā-í-g ------------ yīgè jiātíng
moja obitelj 我的-家庭 -我- -人 我- 家- /-- 家- 我- 家- /-的 家- ------------ 我的 家庭 /我的 家人 0
w- d---i-t-ng--w---e -iā--n w- d- j------- w- d- j----- w- d- j-ā-í-g- w- d- j-ā-é- --------------------------- wǒ de jiātíng/ wǒ de jiārén
Moja obitelj je ovdje. 我的 -庭-- 这--。 我- 家- 在 这- 。 我- 家- 在 这- 。 ------------ 我的 家庭 在 这里 。 0
wǒ--- --ā-í-g------hè--. w- d- j------ z-- z----- w- d- j-ā-í-g z-i z-è-ǐ- ------------------------ wǒ de jiātíng zài zhèlǐ.
Ja sam ovdje. 我 - 这--。 我 在 这- 。 我 在 这- 。 -------- 我 在 这里 。 0
Wǒ-----z-è-ǐ. W- z-- z----- W- z-i z-è-ǐ- ------------- Wǒ zài zhèlǐ.
Ti si ovdje. 你-在-这--。 你 在 这- 。 你 在 这- 。 -------- 你 在 这里 。 0
Nǐ --i -h-lǐ. N- z-- z----- N- z-i z-è-ǐ- ------------- Nǐ zài zhèlǐ.
On je ovdje i ona je ovdje. 他 在 -里 和-- 在 这里 。 他 在 这- 和 她 在 这- 。 他 在 这- 和 她 在 这- 。 ----------------- 他 在 这里 和 她 在 这里 。 0
Tā---i zh-------tā -à- -h-lǐ. T- z-- z---- h- t- z-- z----- T- z-i z-è-ǐ h- t- z-i z-è-ǐ- ----------------------------- Tā zài zhèlǐ hé tā zài zhèlǐ.
Mi smo ovdje. 我----这里-。 我- 在 这- 。 我- 在 这- 。 --------- 我们 在 这里 。 0
W--en --- -h-l-. W---- z-- z----- W-m-n z-i z-è-ǐ- ---------------- Wǒmen zài zhèlǐ.
Vi ste ovdje. 你们 在 这里-。 你- 在 这- 。 你- 在 这- 。 --------- 你们 在 这里 。 0
Nǐm----à---h---. N---- z-- z----- N-m-n z-i z-è-ǐ- ---------------- Nǐmen zài zhèlǐ.
Oni su svi ovdje. 他- 都-在--里-。 他- 都 在 这- 。 他- 都 在 这- 。 ----------- 他们 都 在 这里 。 0
T-me---ō----i -h-l-. T---- d-- z-- z----- T-m-n d-u z-i z-è-ǐ- -------------------- Tāmen dōu zài zhèlǐ.

Jezicima protiv Alzheimera

Tko želi ostati oštrouman trebao bi učiti jezike. Jezične vještine štite od demencije. Brojne znastvene studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redovito vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su višejezični govornici pažljiviji. Oni posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zbog toga jer je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban birati između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezične vještine također predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičnim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičnih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Dali si znao?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke skupine. Još se ne zna kako je točno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 milijuna ljudi to je materinski jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim točkama se ova dva narječja značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. stoljeću. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunjskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Tko se zanima za jezike, trebao bi obvezno učiti albanski! To je odista jedinstven jezik!