Zbirka izraza

hr U taksiju   »   kk In the taxi

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [отыз сегіз]

38 [otız segiz]

In the taxi

[Taksïde]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kazaški igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Т-к-- ш---рыңыз--. Т---- ш----------- Т-к-и ш-қ-р-ң-з-ы- ------------------ Такси шақырыңызшы. 0
Taksï-ş----ı--zş-. T---- ş----------- T-k-ï ş-q-r-ñ-z-ı- ------------------ Taksï şaqırıñızşı.
Koliko košta do željezničkog kolodvora? Во-з-л-а--е-і--------қ--ша? В------- д---- а---- қ----- В-к-а-ғ- д-й-н а-ы-ы қ-н-а- --------------------------- Вокзалға дейін ақысы қанша? 0
Vokza-----ey---a-ısı q-n--? V------- d---- a---- q----- V-k-a-ğ- d-y-n a-ı-ı q-n-a- --------------------------- Vokzalğa deyin aqısı qanşa?
Koliko košta do zračne luke? Әуеж-й-а---й-н қ----? Ә------- д---- қ----- Ә-е-а-ғ- д-й-н қ-н-а- --------------------- Әуежайға дейін қанша? 0
Ä---a-ğa--eyin-qa--a? Ä------- d---- q----- Ä-e-a-ğ- d-y-n q-n-a- --------------------- Äwejayğa deyin qanşa?
Pravo, molim. Т--е жүр--бер--і-. Т--- ж--- б------- Т-к- ж-р- б-р-ң-з- ------------------ Тіке жүре беріңіз. 0
Tike --re -er--iz. T--- j--- b------- T-k- j-r- b-r-ñ-z- ------------------ Tike jüre beriñiz.
Ovdje desno, molim. Осы--ерд-- о----б-рылы--зшы. О-- ж----- о--- б----------- О-ы ж-р-е- о-ғ- б-р-л-ң-з-ы- ---------------------------- Осы жерден оңға бұрылыңызшы. 0
O-ı jerde- oñ------ılıñ-z-ı. O-- j----- o--- b----------- O-ı j-r-e- o-ğ- b-r-l-ñ-z-ı- ---------------------------- Osı jerden oñğa burılıñızşı.
Tamo na uglu lijevo, molim. А------ры---н -о-ғ- --рылың-з. А--- б------- с---- б--------- А-а- б-р-ш-а- с-л-а б-р-л-ң-з- ------------------------------ Анау бұрыштан солға бұрылыңыз. 0
An-- burı--an-s---- -u------z. A--- b------- s---- b--------- A-a- b-r-ş-a- s-l-a b-r-l-ñ-z- ------------------------------ Anaw burıştan solğa burılıñız.
Meni se žuri. М---а-ы--спы-. М-- а--------- М-н а-ы-ы-п-н- -------------- Мен асығыспын. 0
Men-a---ısp-n. M-- a--------- M-n a-ı-ı-p-n- -------------- Men asığıspın.
Ја imam vremena. М-ні--у---т-- --р. М---- у------ б--- М-н-ң у-қ-т-м б-р- ------------------ Менің уақытым бар. 0
Me--ñ--a-ıt-m-bar. M---- w------ b--- M-n-ñ w-q-t-m b-r- ------------------ Meniñ waqıtım bar.
Molim Vas vozite sporije. Ө-і--мі---ақ------ү-і-ізші. Ө-------- а----- ж--------- Ө-і-е-і-, а-ы-ы- ж-р-ң-з-і- --------------------------- Өтінемін, ақырын жүріңізші. 0
Ötin-m--,-aqı-ı--jü--ñiz-i. Ö-------- a----- j--------- Ö-i-e-i-, a-ı-ı- j-r-ñ-z-i- --------------------------- Ötinemin, aqırın jüriñizşi.
Stanite ovdje, molim. О-ы-жерг- тоқтаңыз-ы. О-- ж---- т---------- О-ы ж-р-е т-қ-а-ы-ш-. --------------------- Осы жерге тоқтаңызшы. 0
O----e-g- --qt--ı-ş-. O-- j---- t---------- O-ı j-r-e t-q-a-ı-ş-. --------------------- Osı jerge toqtañızşı.
Sačekajte trenutak, molim Vas. Сә- к-те --ры-ы--ы. С-- к--- т--------- С-л к-т- т-р-ң-з-ы- ------------------- Сәл күте тұрыңызшы. 0
Sä--kü------ı-----. S-- k--- t--------- S-l k-t- t-r-ñ-z-ı- ------------------- Säl küte turıñızşı.
Odmah se vraćam. Ме- --з-ке-ем--. М-- т-- к------- М-н т-з к-л-м-н- ---------------- Мен тез келемін. 0
M-n-t---ke-e---. M-- t-- k------- M-n t-z k-l-m-n- ---------------- Men tez kelemin.
Dajte mi račun molim. М-ға- -е--б---ң---і. М---- ч-- б--------- М-ғ-н ч-к б-р-ң-з-і- -------------------- Маған чек беріңізші. 0
Mağ---çek-b-r-ñ-zşi. M---- ç-- b--------- M-ğ-n ç-k b-r-ñ-z-i- -------------------- Mağan çek beriñizşi.
Nemam sitno. Ме-д- ұс-- ақ-а--оқ. М---- ұ--- а--- ж--- М-н-е ұ-а- а-ш- ж-қ- -------------------- Менде ұсақ ақша жоқ. 0
M---e-us-q----a-joq. M---- u--- a--- j--- M-n-e u-a- a-ş- j-q- -------------------- Mende usaq aqşa joq.
U redu je, ostatak je za Vas. Д-р-с,--алғ------зі-ізг--а--ңыз. Д----- қ------- ө------- а------ Д-р-с- қ-л-а-ы- ө-і-і-г- а-ы-ы-. -------------------------------- Дұрыс, қалғанын өзіңізге алыңыз. 0
D-r--,-q--ğ-n----z--iz-e--lı---. D----- q------- ö------- a------ D-r-s- q-l-a-ı- ö-i-i-g- a-ı-ı-. -------------------------------- Durıs, qalğanın öziñizge alıñız.
Odvezite me na ovu adresu. М-н--ос--м-к---ай---апарыңыз. М--- о-- м--------- а-------- М-н- о-ы м-к-н-а-ғ- а-а-ы-ы-. ----------------------------- Мені осы мекенжайға апарыңыз. 0
M-----s--me-e--a--a---arıñ-z. M--- o-- m--------- a-------- M-n- o-ı m-k-n-a-ğ- a-a-ı-ı-. ----------------------------- Meni osı mekenjayğa aparıñız.
Odvezite me do mog hotela. Ме-і қ---- -й--е-а--рың-з. М--- қ---- ү---- а-------- М-н- қ-н-қ ү-і-е а-а-ы-ы-. -------------------------- Мені қонақ үйіме апарыңыз. 0
M--i qo-a---------p--ı--z. M--- q---- ü---- a-------- M-n- q-n-q ü-i-e a-a-ı-ı-. -------------------------- Meni qonaq üyime aparıñız.
Odvezite me do plaže. М-ні ж---жай-а---а-ыңы-. М--- ж-------- а-------- М-н- ж-ғ-ж-й-а а-а-ы-ы-. ------------------------ Мені жағажайға апарыңыз. 0
Me-- -ağ-j--ğ- -par-ñız. M--- j-------- a-------- M-n- j-ğ-j-y-a a-a-ı-ı-. ------------------------ Meni jağajayğa aparıñız.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Dali si znao?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi ruski je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi. U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U znanosti, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u izvorniku?