Zbirka izraza

hr U taksiju   »   sr У таксију

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [тридесет и осам]

38 [trideset i osam]

У таксију

[U taksiju]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. М-л-мо-В---п-з---т- та-си. М----- В-- п------- т----- М-л-м- В-с п-з-в-т- т-к-и- -------------------------- Молимо Вас позовите такси. 0
M--im---as-p-z-v--- -a---. M----- V-- p------- t----- M-l-m- V-s p-z-v-t- t-k-i- -------------------------- Molimo Vas pozovite taksi.
Koliko košta do željezničkog kolodvora? Кол--- к--та-д- -ел--нич---с-ан--е? К----- к---- д- ж--------- с------- К-л-к- к-ш-а д- ж-л-з-и-к- с-а-и-е- ----------------------------------- Колико кошта до железничке станице? 0
K-lik- -ošta do --l---i-k- ------e? K----- k---- d- ž--------- s------- K-l-k- k-š-a d- ž-l-z-i-k- s-a-i-e- ----------------------------------- Koliko košta do železničke stanice?
Koliko košta do zračne luke? Ко-ико-к-ш-- -о ае-о-ро-а? К----- к---- д- а--------- К-л-к- к-ш-а д- а-р-д-о-а- -------------------------- Колико кошта до аеродрома? 0
Kol-----ošt---o--erod--m-? K----- k---- d- a--------- K-l-k- k-š-a d- a-r-d-o-a- -------------------------- Koliko košta do aerodroma?
Pravo, molim. Пр-во- --л-м. П----- м----- П-а-о- м-л-м- ------------- Право, молим. 0
Pr-v-, -olim. P----- m----- P-a-o- m-l-m- ------------- Pravo, molim.
Ovdje desno, molim. О-д-----н----ол--. О--- д----- м----- О-д- д-с-о- м-л-м- ------------------ Овде десно, молим. 0
O--- d-s-o,-mo---. O--- d----- m----- O-d- d-s-o- m-l-m- ------------------ Ovde desno, molim.
Tamo na uglu lijevo, molim. Т-------углу -ево---о---. Т--- н- у--- л---- м----- Т-м- н- у-л- л-в-, м-л-м- ------------------------- Тамо на углу лево, молим. 0
Ta----- -g-----vo---ol-m. T--- n- u--- l---- m----- T-m- n- u-l- l-v-, m-l-m- ------------------------- Tamo na uglu levo, molim.
Meni se žuri. М--и-се--у--. М--- с- ж---- М-н- с- ж-р-. ------------- Мени се жури. 0
M--- se-žu-i. M--- s- ž---- M-n- s- ž-r-. ------------- Meni se žuri.
Ја imam vremena. Ја----м-----е--. Ј- и--- в------- Ј- и-а- в-е-е-а- ---------------- Ја имам времена. 0
Ja -m-- -rem-na. J- i--- v------- J- i-a- v-e-e-a- ---------------- Ja imam vremena.
Molim Vas vozite sporije. М-л-м--ас,-во-и-е -по-иј-. М---- В--- в----- с------- М-л-м В-с- в-з-т- с-о-и-е- -------------------------- Молим Вас, возите спорије. 0
Mo--- V--- v-z-te sp-ri-e. M---- V--- v----- s------- M-l-m V-s- v-z-t- s-o-i-e- -------------------------- Molim Vas, vozite sporije.
Stanite ovdje, molim. С--н-те овд-,-м----. С------ о---- м----- С-а-и-е о-д-, м-л-м- -------------------- Станите овде, молим. 0
St---t--------mo-i-. S------ o---- m----- S-a-i-e o-d-, m-l-m- -------------------- Stanite ovde, molim.
Sačekajte trenutak, molim Vas. С-ч---јте --ме-а---мол-м В-с. С-------- м------- м---- В--- С-ч-к-ј-е м-м-н-т- м-л-м В-с- ----------------------------- Сачекајте моменат, молим Вас. 0
Saček--t----me--t---o-i--Va-. S-------- m------- m---- V--- S-č-k-j-e m-m-n-t- m-l-m V-s- ----------------------------- Sačekajte momenat, molim Vas.
Odmah se vraćam. Од-а---- враћам. О---- с- в------ О-м-х с- в-а-а-. ---------------- Одмах се враћам. 0
O-m-h-se -ra---m. O---- s- v------- O-m-h s- v-a-́-m- ----------------- Odmah se vraćam.
Dajte mi račun molim. Д-јт---и --чун м-л-м. Д---- м- р---- м----- Д-ј-е м- р-ч-н м-л-м- --------------------- Дајте ми рачун молим. 0
Da-----i r-č-n---l-m. D---- m- r---- m----- D-j-e m- r-č-n m-l-m- --------------------- Dajte mi račun molim.
Nemam sitno. Нема- -итн-. Н---- с----- Н-м-м с-т-о- ------------ Немам ситно. 0
Ne--m s-t-o. N---- s----- N-m-m s-t-o- ------------ Nemam sitno.
U redu je, ostatak je za Vas. У---д- је----т---- -е--а-Вас. У р--- ј-- о------ ј- з- В--- У р-д- ј-, о-т-т-к ј- з- В-с- ----------------------------- У реду је, остатак је за Вас. 0
U-r----je- os-a-a- je-za-Va-. U r--- j-- o------ j- z- V--- U r-d- j-, o-t-t-k j- z- V-s- ----------------------------- U redu je, ostatak je za Vas.
Odvezite me na ovu adresu. О--ези-е м- ------ адр---. О------- м- д- о-- а------ О-в-з-т- м- д- о-е а-р-с-. -------------------------- Одвезите ме до ове адресе. 0
O-vezi-- m---o---e a---se. O------- m- d- o-- a------ O-v-z-t- m- d- o-e a-r-s-. -------------------------- Odvezite me do ove adrese.
Odvezite me do mog hotela. О-вез-т---е-д- м-г хот---. О------- м- д- м-- х------ О-в-з-т- м- д- м-г х-т-л-. -------------------------- Одвезите ме до мог хотела. 0
Odvez----me-do --g --t--a. O------- m- d- m-- h------ O-v-z-t- m- d- m-g h-t-l-. -------------------------- Odvezite me do mog hotela.
Odvezite me do plaže. О-вез-те--е ------же. О------- м- д- п----- О-в-з-т- м- д- п-а-е- --------------------- Одвезите ме до плаже. 0
Odve-ite-me -o-p----. O------- m- d- p----- O-v-z-t- m- d- p-a-e- --------------------- Odvezite me do plaže.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Dali si znao?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi ruski je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi. U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U znanosti, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u izvorniku?